U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića i Dragiše Đorđevića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Z.S., zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.S., advokata R.L., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 413/15 od 26.01.2016. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 60/16 od 14.03.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 21.04.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.S., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 413/15 od 26.01.2016. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 60/16 od 14.03.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 413/15 od 26.01.2016. godine, okrivljeni Z.S. je oglašen krivim zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, pa mu je izrečena uslovna osuda, tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 30 dana i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo. Na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. ZKP, okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati prvostepenom sudu iznos o čijoj će visini biti odlučeno naknadno posebnim rešenjem kada se podaci o visini troškova pribave shodno članu 262. ZKP, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja. Maloletni oštećeni P.S. je na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, upućen da imovinskopravni zahtev podnet preko zakonske zastupnice D.S. i punomoćnika po službenoj dužnosti ostvari u parničnom postupku.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 60/16 od 14.03.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Z.S., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Z.S., advokat R.L., zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da navedene presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, koje je izvršio na taj način što u periodu od 15.06.2013. godine do 26.06.2014. godine, nije davao izdržavanje za svog maloletnog sina, oštećenog P.S., koga je po zakonu dužan da izdržava u iznosu i na način kako je to utvrđeno presudom Opštinskog suda u Staroj Pazovi P 626/05 od 14.04.2006. godine, koja je postala pravnosnažna i izvršna dana 14.04.2006. godine, iako je prema nalazu i mišljenju stalnog sudskog veštaka za ekonomsko finansijsku oblasti utvrđeno da su „više uplaćena sredstva po osnovu izdržavanja do 15.06.2013. godine veća od obaveza do 26.06.2014. godine, za iznos od 40.813,14 dinara“, pa kada se taj više uplaćen iznos sabere sa iznosom od 154.490,99 dinara koji je uplaćen u toku 2007. godine, na račun zakonske zastupnice, prema navodima zahteva, dolazi se do zbira od ukupno 195.304,13 dinara, koji iznos faktički predstavlja više uplaćen iznos – pretplatu na ime izdržavanja, a posebno kada se ima u vidu da okrivljeni prema zakonskoj zastupnici svog maloletnog deteta nije imao bilo kakvih drugih novčanih obaveza po bilo kom osnovu. Imajući u vidu navedeno, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da se postavlja pitanje na koji način su postupajući sudovi utvrdili da je okrivljeni bio svestan da ne daje izdržavanje, jer činjenice utvrđene u toku prvostepenog postupka ukazuju na potpuno drugačiju svest okrivljenog, s obzirom da je isti ne samo platio izdržavanje za svoje maloletno dete, nego je izvršio i pretplatu po tom osnovu, te da nižestepeni sudovi nisu razmotrili mogućnost da se okrivljeni nalazio u neotklonjivoj stvarnoj ili pravnoj zabludi. Pored toga, branilac u zahtevu ukazuje i to da radnja okrivljenog, iako sadrži sva obeležja krivičnog dela, nije krivično delo, jer predstavlja delo malog značaja, imajući u vidu da su štetne posledice dela izostale i da je sledstveno tome okrivljeni morao biti oslobođen od optužbe.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Z.S. kojima se pravnosnažna presuda u suštini pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, postoji kada učinilac dela ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem u iznosu i na način kako je to utvrđeno izvršnom sudskom odlukom, ili poravnanjem.

Okrivljeni Z.S. je pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Staroj Pazovi P 626/05 od 14.04.2006. godine, obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje svog maloletnog sina P.S., koga je po zakonu dužan da izdržava, plaća mesečno novčani iznos od 5.000,00 dinara do 15. u mesecu za tekući mesec, počev od 01.04.2006. godine pa nadalje, dok za to postoje zakonski uslovi ili se prilike ne izmene, i to na ruke zakonskoj zastupnici – majci D.S. ili putem poštanske uputnice.

Prema činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude okrivljeni Z.S., u napred navedenom vremenskom periodu nije davao izdržavanje za svoje maloletno dete u iznosu i na način kako je to utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom, a u kojim radnjama se, po oceni ovoga suda, stiču zakonska obeležja krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ.

Naime, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 195. stav 1. KZ jeste ne davanje izdržavanja u iznosu i na način kako je to utvrđeno izvršnom sudskom odlukom ili poravnanjem.

Izdržavanjem se obezbeđuju osnovne životne potrebe izdržavanog lica, što podrazumeva stalnost obezbeđivanja novčanog iznosa dosuđenog na ime izdržavanja, pa iznosi i način davanja izdržavanja predstavlja tačno utvrđenu obavezu u izvršnoj sudskoj odluci ili poravnanju i lice koje je dužno da daje izdržavanje nema mogućnost da proizvoljno odlučuje o tome koliko, kada i na koji način će to učiniti.

Prema tome, okolnost utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke, da je okrivljeni na ime izdržavanja maloletnog deteta pre vremenskog perioda izvršenja krivičnog dela, dao veći iznos od onog koji je utvrđen izvršnom sudskom odlukom ne isključuje samim tim krivicu okrivljenog za navedeno krivično delo, niti ukazuje da se u njegovim radnjama ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela ne davanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom, već se, po oceni ovoga suda, sve ono što je okrivljeni samoinicijativno prethodno dao preko utvrđenog iznosa, može ceniti samo kao dobrovoljni doprinos obavezi izdržavanja maloletnog deteta i ne može se smatrati pretplatom izdržavanja, kako se to navodi u zahtevu.

Okrivljeni je navedene činjenice isticao i u svojoj odbrani, koja je od strane prvostepenog suda ocenjena kao neosnovana u vezi sa čim su dati razlozi u stavu II na strani 7, obrazloženja prvostepene presude koje ovaj sud prihvata i na iste upućuje, a ista povreda zakona iz člana 439. tačka 1) je neosnovano isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, a Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao Viši sud u Sremskoj Mitrovici u šestom stavu na drugoj strani obrazloženja svoje presude i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Nalazeći iz iznetih razloga da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.S. neosnovan, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.