Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića, Gordane Ajnšpiler-Popović, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Ž.N. iz B., koga zastupa punomoćnik V.Ž., advokat iz Z., protiv tuženih P.G. iz B., koga zastupa punomoćnik M.P., advokat iz B. i V.N., koga zastupa punomoćnik K.S., advokat iz B., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog V.N. izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž br. 823/15 od 11.06.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 17.03.2016.godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog V.N. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž br. 823/15 od 11.06.2015.godine.

ODBACUJE SE revizija tuženog V.N. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž br. 823/15 od 11.06.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zaječaru P br. 13/13 od 10.06.2014.godine, obavezan je tuženi P.G. da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.06.2014.godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenih 100.000,00 dinara, a do traženih 250.000,00 dinara sa kamatom po istom osnovu. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi V.N. da kao glavni urednik R.d.p. B… AD B., tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.06.2014.godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenih 250.000,00 dinara, a do traženih 650.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po istom osnovu. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi P.G. da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 33.120,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.06.2014.godine pa do isplate. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi V.N. da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 77.280,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.06.2014.godine pa do isplate.

Apelacioni sud u Nišu je pobijanom presudom Gž br. 823/15 od 11.06.2015.godine, u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovane žalbe tužioca i tuženih i potvrdio prvostepenu presudu Višeg suda u Zaječaru u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke drugostepene presude preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o troškovima, tako što su tuženi solidarno obavezani da tužiocu na ime troškova postupka isplate iznos od 110.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.06.2014.godine pa do konačne isplate.

Protiv drugostepene presude blagovremenu reviziji preko punomoćnika iz reda advokata izjavio je drugotuženi V.N., pobijajući je zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na neujednačenu sudsku praksu.

Odredbom člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („SLužbeni glasnik RS“ br. 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti ove revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući u smislu citirane zakonske odredbe, obzirom da revident ukazuje na neujednačenu sudsku praksu, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 404. ZPP, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske prakse, jer se uz reviziju ne dostavljaju odluke različite sudske prakse, niti se iste konkretno navode u reviziji, a donete u istovrsnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Revizijom se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što je rezultiralo pogrešnom primenom materijalnog prava, a u ovom slučaju utvrđeno činjenično stanje ne može biti revizijski razlog.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke revizijskog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije i primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 403. stav 2. ZPP i odlučio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 07.02.2011.godine sa zahtevom za naknadu štete od prvotuženog u iznosu od 210.000,00 dinara i drugotuženog u iznosu od 420.000,00 dinara. Nakon ukidanja prvostepene presude rešenjem Apelacionog suda u Beogradu od 23.10.2013.godine, podneskom od 19.03.2014.godine, tužilac je preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 250.000,00 dinara u odnosu na prvotuženog i 650.000,00 dinara u odnosu na drugotuženog. Tužbeni zahtev u odnosu na revidenta je usvojen za 250.000,00 dinara što je vrednost predmeta spora pravnosnažne presude koja se revizijom pobija.

Odredbom člana 403. stav 2. relevantnog ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dele ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem ursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa, revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je reviziju tuženog odbacio kao nedozvoljenu.

Predsednik veća-sudija,

Branislava Apostolović,s.r.