U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog V.B. iz N.S., čiji je punomoćnik S.S., advokat iz N.S., protiv tužene – protivtužilje I.B. iz N.S., čiji je punomoćnik J.V., advokat iz N.S., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 464/2015 od 22.10.2015. godine, u sednici održanoj 07.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 464/2015 od 22.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2035/2013 od 09.07.2015. godine, u prvom stavu izreke, razveden je brak stranaka. U drugom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da roditeljsko pravo nad detetom parničnih stranaka maloletnim J.B., rođenim ... godine u N.S., samostalno vrši. U trećem stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da, na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog J.B., plaća mesečno 6.000,00 dinara, počev od dana podnošenja tužbe, pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, sa zakonskom zateznom kamatom. U četvrtom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se održavanje ličnih odnosa između maloletnog J.B. i tužene, odvija u vreme i na način opisan u tom stavu izreke. U petom stavu izreke, odbijen je zahtev tužioca da mu tužena nadoknadi troškove parničnog postupka. U šestom stavu izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tužene. U sedmom stavu izreke, dete parničnih stranaka, maloletni J.B., rođen …. godine, povereno je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci I.B.. U osmom stavu izreke, obavezan je tužilac otac V.B. da, na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog J.B., plaća mesečno: za period od podnošenja protivtužbe 25.11.2013. godine do presuđenja, iznos od 4.000,00 dinara, a od presuđenja, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, iznos od 7.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog iznosa do isplate, s tim da dospele rate plati odjednom, a u buduće do petog u mesecu za tekući mesec, uplatom na označeni račun protivtužilje. U devetom stavu izreke je, preko dosuđenog iznosa, do traženih 8.000,00 dinara mesečno, tužbeni zahtev odbijen. U desetom stavu izreke, odlučeno je da će se lični odnosi između tužioca i maloletnog J.B., održavati tako što će dete provoditi kod oca svaki drugi vikend u mesecu, polovinu zimskog raspusta i tri nedelje tokom letnjeg raspusta, dan kada je njegova crkvena slava, dok će verske i državne praznike, kao i detetov rođendan, naizmenično provoditi kod oca i majke, sve na način bliže opisan u tom stavu izreke. U jedanaestom stavu izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Dopunskom presudom Osnovnog suda u Novom sadu P2 2035/2013 od 27.08.2015. godine, ispravljena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2035/13 od 09.07.2015. godine, tako što u petom stavu izreke, posle navedenih reči, dodato „se odbija“.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 464/2015 od 22.10.2015. godine, u prvom stavu izreke, žalbe tužioca su odbijene, pa su presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2035/2013 od 09.07.2015. godine i dopunska presuda istog suda P2 2035/2013 od 27.08.2015. godine, potvrđene. U drugom stavu izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu trošova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dala odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ukazuje na bitnu povreda odredaba parničnog postupka zbog koje se ista ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 19.01.2008. godine u N.S. i u braku su dobili sina J.B., koji je rođen ... godine. Tužena je sa detetom napustila zajedničko domaćinstvo, u avgustu mesecu 2013. godine i otputovala kod svojih roditelja u K.M., ali se posle četiri meseca vratila u N.S. sa detetom i zatim živela u stanu svoje sestre. U periodu dok su stranke živele zajedno, dete stranaka je išlo u vrtić i nakon toga vreme provodilo kod svoje bake. Tužilac je rođen ... godine, završio je srednju saobraćajnu školu i po zanimanju je taksista. Stanuje u stanu svoje majke. Stan ima površinu od 70 metara kvadratnih, a troškove vezane za stan snose zajedno on i majka. Tužilac zarađuje mesečno 24.000,00 dinara, dok je njegova majka penzioner čija penzija iznosi 16.767,00 dinara mesečno. Tužena je rođena ... godine. Zaposlena je u DOO T. iz N.S., počev od 01.07.2014. godine i mesečno zarađuje 22.570,00 dinara. Završila je fakultet za turizam. Iznajmila je garsonjeru u kojoj živi sa maloletnim detetom. Zakupnina koju plaća za garsonjeru je 100 evra mesečno. Pored toga plaća troškove vezane za stan u iznosu od 6.000,00 do 7.000,00 dinara mesečno. Maloletno dete stranaka boravi u vrtiću i troškove boravka u vrtiću je do sada snosio tužilac. Dete je, nakon rešenja kojim je određena privremena mera dana 05.12.2013. godine, kontaktiralo oca po tako uređenom modelu viđanja. Odnosi stranaka su veoma poremećeni. Oba roditelja su motivisana za brigu o detetu, poseduju i odgovarajuće roditeljske veštine, a za brigu o detetu su motivisane i njihove primarne porodice. Dete je privrženo majci. Prema mišljenju organa starateljstva i nalazu i mišljenju dva sudska veštaka, psihologa, specijalista medicinske psihologije Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V., najbolji interes maloletnog deteta je da ostane uz majku i da ona vrši roditeljsko pravo, iako je i tužilac kompetentan kao nosilac roditeljskog prava. Pribavljeno je i mišljenje organa starateljstva o modelu viđanja maloletnog deteta sa ocem.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nije osnovan tužbeni zahtev za poveravanje deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, a da je osnovan protivtužbeni zahtev za poveravanje deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava majci.

Odredbe člana 77. Porodičnog zakona, propisuju uslove za samostalno vršenje roditeljskog prava. Odredbom člana 77. stav 3. navedenog zakona propisano je da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbom člana 270. Porodičnog zakona, propisano je, da je, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Odredbom člana 272. stav 2. istog zakona propisano je da, ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljom, donosi sud.

U smislu odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, najbolji interes deteta je da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, imajući u vidu ukupno utvrđeno činjenično stanje, mišljenje veštaka odgovarajuće struke i izveštaj Centra za socijalni rad, odnosno organa starateljstva. Pobijana presuda doneta je u skladu sa napred navedenim odredbama Porodičnog zakona, kao i člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta.

Odredbe člana 61. Porodičnog zakona, uređuju lične odnose deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 1. istog člana, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Način održavanja ličnih odnosa je u skladu sa izveštajem organa starateljstva, sa izmenom zbog polaska deteta u školu. Odluka o izdržavanju doneta je pravilnom primenom člana 160. i 162. Porodičnog zakona.

Sud je cenio navode revizije, pa je našao da su isti neosnovani. Vrhovni kasacioni sud smatra da je materijalno pravo pravilno primenjeno, te da su neosnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, do čega je došlo zbog toga što je činjenično stanje nepotpuno i pogrešno utvrđeno. I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pored već sprovedenog veštačenja i drugih izvedenih dokaza pravilno je odbijen kao suvišan predlog za sprovođenje dopunskog veštačenja preko Medicinskog fakulteta u B., jer je prema okolnostima konkretnog slučaja najbolji interes deteta pouzdano utvrđen u već sprovedenoj sudskoj proceduri, saglasno Porodičnom zakonu, pri čemu revizijom nije dovedena u sumnju stručnost i pravilnost datih izjašnjenja organa starateljstva i veštaka. Ostali navodi revizije predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.