Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kragujevcu P2 11/11 od 23.02.2012. godine utvrđeno je da je tuženi R.R. biološki-prirodni otac tužilje M.F., koja je rođena … godine u P. – F., od majke G.F.. Tužilja M. je redovni student Pravnog fakulteta u K., ima … godine i na petom je semestru budžetskog studiranja u toku 2014/2015 godine. Tuženi je radio u E., u L. na građevinskim poslovima, te je pao sa skele i nesposoban je za rad. Smešten je u dom u L. i prima naknadu od 148 funti mesečno. Nedeljni troškovi smeštaja u navedenom domu iznose 118 funti, a sin ga dotira u pogledu troškova smeštaja u domu. Tuženi je sinu ostavio celokupnu nepokretnu imovinu koju ima i to ugovorom o doživotnom izdržavanju. Tuženi ima probleme sa depresijom, boluje od amnezije, ima hipertenziju, bolove u donjem delu leđa, atopični dermatitis, beningnu hipertrofiju prostate, dijabetes melitus tip 2, psorijazu i slične poremećaje. Rođen je …. godine, nesposoban za rad i za privređivanje i ne može da ostvaruje dodatne prihode.

Na tako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su zaključili da nisu ispunjeni uslovi da se tuženi obaveže da tužilji po osnovu izdržavanja plaća određeni mesečni iznos na osnovu člana 155. i 160. Porodičnog zakona.

Naime, prema članu 155. stav 1. Porodičnog zakona, pravo na izdržavanje ima punoletno dete koje se redovno školuje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, ali najkasnije do navršene 26 godine života. Roditelji punoletne dece na redovnom školovanju koji nemaju mogućnosti da daju izdržavanje nisu po zakonu dužni da daju izdržavanje.

Odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'' br. 18/05) je regulisano da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Odredbom stava 3. ovog člana, propisano je da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lice, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Obavezivanje tužioca na davanje izdržavanja mora da bude u skladu sa njegovim mogućnostima. U konkretnom slučaju, tuženi nema imovinu u svom vlasništvu, nije u mogućnosti da stiče zaradu, bolestan je, a svojom penzijom ne može da podmiri ni svoje troškove već mu u tome pomaže sin. Zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju ne predstavlja ugovor kojim se izigravaju prava poverioca(tužilje) izdržavanja jer je imajući u vidu sve okolnosti( zdravstveno stanje i nesposobnost za rad) očigledno da je tuženom potrebno izdržavanje, te da tuženi nema dovoljna sredstva ni za sopstveno izdržavanje. Zbog toga su neosnovani navodi da tuženi ima materijalne mogućnosti da doprinosi izdržavanju tužilje.

U ostalim navodima u reviziji tužilje u pretežnom delu se ponavljaju žalbeni navodi koji su bili predmet ocene drugostepenog suda. Tu ocenu prihvata u celini i Vrhovni kasacioni sud.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.