.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 330/2015
25.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Branislave Apostolović, Gordane Ajnšpiler Popović, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Holding koroporacija K. AD iz B., koga zastupa punomoćnik D.V., advokat iz B., protiv tuženog HK K. AD K.-T. I N. D.O.O. u stečaju iz B., koga zastupa stečajni upravnik G.D.R. iz B., radi utvrđenja prava svojine i izlučenja, vrednost predmeta spora 1.500.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 6262/14 od 12.03.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 25.04.2016.godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 6262/14 od 12.03.2015.godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 6262/14 od 12.03.2015.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 6262/14 od 12.03.2015.godine, u stavu prvom izreke nastavljen je postupak prekinut rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž br. 1262/13 od 20.09.2013.godine. Stavom drugim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu P br. 3630/12 od 06.11.2012.godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužioca na nepokretnostima, objektima u okviru proizvodno- poslovnog kompleksa, koji se nalazi u Ž. na adresi ... broj ... ukupne korisne površine od 1.172,98 m2, a koji čine objekti bliže opredeljeni u stavu prvom izreke prvostepene presude, te da je tuženi dužan to da prizna i trpi, te je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da izluči iz stečajne mase sve nepokretnosti taksativno navedene u prethodnom stavu izreke i iste bez odlaganja preda ispražnjene od svih lica i stvari u mirnu i neposrednu državinu tužiocu, a obavezan tužilac da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 34.800,00 dinara.
Protiv navedene presude donete u drugom stepenu blagovremenu reviziju je preko punomoćnika iz reda advokata izjavio tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava, a dozvoljenost revizije zasnovao na odredbi člana 404. stav 1. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i potrebe za novim tumačenjem prava.
Odredbom člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Odlučujući u smislu navedene zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je zaključio da nema potrebe da razmatra reviziju tužioca kao izuzetno dozvoljenu, jer nema potrebe da se razmatraju pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske prakse, jer se revizijom ne ukazuje niti se uz istu dostavljaju odluke u kojima je u istoj činjeničnoj situaciji zauzeto drugačije pravno stanovište i odlučeno suprotno odlučivanju Privrednog apelacionog suda u pobijanoj presudi.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije i primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 485. relevantnog ZPP, i odlučio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Po odredbi člana 485. ZPP, revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba je u predmetnom sporu podneta 21.05.2012.godine, radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti i izlučenja istih iz stečajne mase tuženog. U tužbi je označena vrednost predmeta spora na iznos od 1.500.000,00 dinara, što na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 13.230,38 evra po srednjem kursu NBS od 113,3754 dinara za 1 evro.
Kako je vrednost predmeta spora pravnosnažne presude koja se revizijom pobija ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa, revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je reviziju tužioca odbacio kao nedozvoljenu.
Predsednik veća-sudija,
Branko Stanić,s.r.
