Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju sud pazi po službenoj dužnosti u revizijskom postupku. Nema ni bitnih povreda iz člana 361. stav 1. (u reviziji pogrešno označen član 381), Zakona o parničnom postupku učinjenih pred drugostepenim sudom, obzirom da se ukazivanjem na ovu bitnu povredu u reviziji osporava ocena izvedenih dokaza, čime se posredno pobija utvrđeno činjenično stanje, što prema članu 398. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ne može biti revizijski razlog.

Pobijanom presudom nije pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 02.11.1998. godine, zaključen je ugovor o zajmu između B.R., R.A.,tužioca Đ.I. i K.D., kao zajmodavaca i T.P., kao zajmoprimca. Ovim ugovorom određeno je da su zajmodavci dali na zajam zajmoprimcu 560.000,00 dinara, što je na dan zaključenja ugovora odgovaralo 70.000 nemačkih maraka, a određeno je da od ovako ugovorenog iznosa zajma, tužilac Đ.I. učestvuje sa iznosom od 14.000 nemačkih maraka. Dalje je u ugovoru određeno da zajmoprimac T.P. odobrava da se u zemljišnim knjigama uknjiži založno pravo prvog reda – hipoteka na njegovoj nepokretnoj imovini i to kp.br… – kuća sa kućištem, dvorištem i njivom, površine 10 ari, upisana u ZKUL … KO L., u korist zajmodavaca. Tužilac Đ.I. je pokrenuo izvršni postupak protiv izvršnog dužnika T.P. i založnog dužnika R.P., ovde tuženog. Rešenjem suda obustavljen je postupak izvršenja jer je tužilac Đ.I. povukao predlog za izvršenje obzirom da je namiren od strane tuženog R.P.. U teretnom listu nepokretnosti br… KO L., na kp.br.…, površine 0.10.00 ha i kuće koja se nalazi na ovoj parceli, upisano je vlasništvo založnog dužnika R.P. i pravo doživotnog uživanja na ovoj nepokretnosti u korist T. i V.P., kao i zabrana otuđenja na navedenim nepokretnostima.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je odbačena tužba sa zahtevom tužioca da se odbije tužbeni zahtev tuženog da se briše hipoteka, a pravilno je odlučeno i da je neosnovan tužbeni zahtev za isplatu 4.974.541,78 evra.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tuženi R.P., nije u materijalno-pravnom odnosu sa tužiocem Đ.I., obzirom da ne postoji nijedan pravni posao između ovih lica, niti postoji obligaciono-pravni zahtev po ugovoru o zajmu, niti bilo kom drugom ugovoru između parničnih stranaka. To znači da na strani tuženog R.P. ne postoji pasivna legitimacija. Osim toga, tužilac tokom postupka, a u skladu sa pravilom o teretu dokazivanja koje je propisano članom 220. Zakona o parničnom postupku, nije izneo činjenice i dokaze na kojima zasniva svoj zahtev za isplatu 4.974.541,78 evra sa kamatom, od tuženog.

Takođe je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužba sa zahtevom da se odbije tužbeni zahtev da se briše hipoteka upisana na određenoj nepokretnosti po svojoj sadržini može da bude odgovor na tužbu kojim se osporava određen zahtev, a ne tužba, jer ne sadrži elemente propisane članom 187. stav 1. Zakona o parničnom postupku kako bi sud odlučivao o takvom zahtevu i zato je ovako postavljen zahtev pravilno odbačen na osnovu člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo. Prilikom odlučivanja sud je cenio i ostale navode istaknute u reviziji, ali ih nije posebno obrazlagao, obzirom da nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.