.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 278/2016
11.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca B.I. iz Đ., kod B., koga zastupa punomoćnik V.S., advokat iz L., protiv tužene T.š. B.K. iz B., koju zastupa LJ.S., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž1 br. 77/15 od 03.11.2015. godine, u sednici veća održanoj 11.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDAJU SE rešenje Višeg suda u Leskovcu Gž1 br. 77/15 od 03.11.2015. godine i rešenje Osnovnog suda u Lebanu P1 165/15 od 15.09.2015. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. .
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanim rešenjem drugostepenog suda odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno je rešenje prvostepenog suda kojim je odbačena tužba tužioca radi poništaja rešenja od 12.01.2007. godine i nalaganja tuženom da sa tužiocem zaključi ugovor o radu na osnovu člana 32. Zakona o radu na radnom mestu profesora sa 20% radnog vremena na neodređeno vreme..., zbog pravnosnažno presuđene stvari.
Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija osnovana.
Osnovano se u reviziji ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP (tužiocu nije data mogućnost da raspravlja) u vezi člana 294. stav 2. ZPP koju nije sankcionisao drugostepeni sud iako je ta bitna povreda isticana u žalbi.
Naime, po pravilu iz člana 294. ZPP, sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako između ostalog utvrdi da je stvar pravnosnažno presuđena (tačka 4). Po pravilu koje je dopunjeno Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 55/14), pre donošenja rešenja o odbacivanju tužbe iz razloga propisanih u stavu 1. sud je dužan da održi ročište u kome će tužiocu omogućiti da se izjasni o odbacivanju tužbe.
U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je u fazi prethodnog ispitivanja tužbe bez održanog obaveznog ročišta odbacio tužbu izvršivši uvid u spise P1 233/06. Iz te presude koja je doneta 12.12.2006. godine (pravnosnažna od 03.01.2007. godine) utvrđuje se da je poništena kao nezakonita odluka tuženog od 01.08.2006. godine i odluka od 30.08.2006. godine pa se nalaže tuženom da tužioca vrati na poslove i radne zadatke koje je obavljao do donošenja osporenih odluka ili na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima.
I pod uslovom da održavanje ročišta nije bilo obavezno pre donošenja odluke o presuđenoj stvari, vidljivo je da nema potpunog identiteta u pogledu zahteva iz tužbe (petituma) u stavu drugom u odnosu na ranije donetu pravnosnažnu presudu. Da bi stvar bila pravnosnažno presuđena potrebno je da postoji identitet u pogledu stranaka, životnog događaja i zahteva. Ranijom presudom tužilac se reintegriše u proces rada u skladu sa stručnom spremom, znanjem i sposobnostima, a sada se u stavu drugom zahteva zaključivanje ugovora o radu na neodređeno vreme sa modalitetima u pogledu radnog vremena u pisanom obliku, pa ne postoji potpuni identitet u pogledu zahteva.
Na osnovu člana 415. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Predrag Trifunović,s.r.
