Protiv navedene presude tuženi su blagovremeno izjavili revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljenih revizija na osnovu navedene zakonske odredbe, pa je utvrdio da one nisu dozvoljene.

Naime, prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

U konkretnom slučaju po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije odstupljeno od sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava i razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Ukazivanjem u reviziji drugotužene na pogrešnu primenu pravila o teretu dokazivanja, u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje u konkretnoj parnici, iz kojih razloga se revizija, kao vanredno pravno sredstvo, ne može izjaviti. To se čini i revizijom prvotuženog, kojom se pored toga neosnovano ukazuje da je on nosilac prava raspolaganja na stanovima koji su u posebnom pravnom statusu – kategorije službeno- nastojničkih stanova. Prema ustaljenoj sudskoj praksi Javno preduzeće za stambene usluge može da izvrši prenamenu nastojničkog stana i dozvoli njegov otkup samo ako je vlasnik stana ili nosilac prava raspolaganja na njemu, a ne i kad mu je stan dat na upravljanje. (Vrhovni sud Srbije Rev 2614/02). Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev 1717/08 od 17.10.2007. godine, na koju se ukazuje u reviziji zastupnika prvotuženog odnosi se na parnicu za naknadu nematerijalne štete fizičkom licu i nije ni u kakvoj vezi sa predmetom spora u ovoj parnici. Rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev 450/11 od 18.05.2011. godine, na koje se takođe ukazuje u reviziji, kao primer različitog postupanja suda, doneto je u predmetu koji se u pogledu odlučnih činjenica razlikuje od situacije u ovoj parnici. U tom predmetu, u kome Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio odlučivanje o reviziji tamo tužilaca, kao izuzetno dozvoljenoj, utvrđeno je da je stambeno preduzeće imalo pravo raspolaganja spornim nastojničkim stanom, za razliku od činjeničnog stanja utvrđenog u ovoj parnici. U konkretnoj parnici utvrđeno je da je tužilac vlasnik stana koji je dat prvotuženom na osnovu ranije važećih propisa i koji je stan dao na korišćenje kao nastojnički, čime nije stekao pravo raspolaganja na konkretnom stanu, zbog čega se u pogledu prometa tog stana i otkupa ne mogu primeniti odredbe Odluke o načinu i uslovima za korišćenja službenih nastojničkih stanova i službenih prostorija u stambenim zgradama, na koje se u reviziji ukazuje.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u ovom delu na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, pa je našao da revizija tuženih nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Imajući u vidu da je tužba podneta 12.06.2012.godine, a na ročištu od 07.02.2013. godine utvrđena vrednost spora od 500.000,00 dinara, koja ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.