U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje S.M. iz N.S., čiji su zajednički punomoćnici I.N. i B.M., advokati iz C., protiv tužene F.š. C. AD iz C., čiji su punomoćnici D.S. i A.G., advokati iz B., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1233/15 od 05.08.2015. godine, u sednici održanoj 14.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1233/15 od 05.08.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudske jedinice u Kuli P1 1497/13 od 11.02.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja generalnog direktora tužene o otkazu ugovora o radu tužilje broj 6433 od 14.08.2013. godine sa danom 14.08.2013. godine, kao i da se obaveže tužena da vrati tužilju na rad i rasporedi saglasno zakonu. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka od 81.200,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1233/15 od 05.08.2015. godine, žalba tužilje je odbijena i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka, zbog kojih se primenom člana 407. stav 1. ZPP, revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene i obavljala je poslove mikrobiologa, a po osnovu ugovora o radu od 18.03.2013. godine. Rešenjem generalnog direktora tužene od 14.08.2013. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu, s obzirom da je proglašena tehnološkim viškom, zbog organizacionih i ekonomskih promena kod tužene. Naime, Pravilnikom o izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tužene od 27.06.2013. godine predviđeno je ukidanje 13 radnih mesta između ostalih i radnog mesta mikrobiologa u Tehničkom sektoru Odeljenja pogonske laboratorije. Na telefonskoj sednici Odbora direktora tuženog od 06.07.2013. godine, doneta je odluka o utvrđivanju viška zaposlenih zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih, s tim da se ekonomske promene sastoje u činjenici konstatovanoj u finansijskom izveštaju tužene za 2012. godinu odnosno smanjenju ukupnog poslovnog rezultata – dobiti u odnosu na prethodnu godinu, pa je između ostalog utvrđeno za radno mesto koje je obavljala tužilja da se najveći broj analiza obavlja pretežno u periodu kampanje, te da se preostale analize obavljaju povremeno i vrše se od strane referentnih ustanova, a sa kog razloga prestaje potreba za radom na tim poslovima. Odlukom generalnog direktora tuženog 05.08.2013. godine, a na osnovu Pravilnika o izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i odluke Odbora direktora o utvrđivanju viška zaposlenih, proglašeno je tehnološkim viškom 13 zaposlenih i određeno je da im radni odnos prestaje, uključujući i tužilju. Odlukom Odbora direktora tužene od 05.08.2013. godine potvrđena je i usvojena odluka generalnog direktora od 05.08.2013. godine. Tužena nije bila u mogućnosti da tužilji obezbedi neka od prava propisanih zakonom, odnosno nije bilo mogućnosti da tužilja bude raspoređena na drugo radno mesto, zbog čega je proglašena tehnološkim viškom i tužena joj je isplatila otpremninu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj spornog rešenja od 14.08.2013. godine o otkazu ugovora o radu, kao i za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Ispitujući zakonitost spornog rešenja od 14.08.2013. godine, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je nastao otkazni razlog iz odredbe člana 179. tačka 9. Zakona o radu, jer je kod tužene poslodavca došlo do tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, zbog čega je donet Pravilnik o izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 27.06.2013. godine kojim je predviđeno između ostalih da je prestala potreba za radnim mestom mikrobiologa u Tehničkom sektoru Odeljenja pogonske laboratorije, usled znatno smanjenog obima posla. U konkretnom slučaju, kako je ukinuto radno mesto na kojem je tužilja bila raspoređena, a nije bilo mogućnosti da tužilja bude raspoređena na drugo radno mesto, proglašena je tehnološkim viškom i tužena joj je isplatila otpremninu. Saglasno navedenom, kako je tužena u potpunosti sprovela postupak u skladu sa zakonom, to je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu usled prestanka potrebe za njenim radom, a na osnovu odredbe člana 179. tačka 9. Zakona o radu, imajući pri tom u vidu da je pravilno ocenjeno da je poslodavac ovlašćen da saglasno svojim potrebama vrši ocenu potrebe postojanja određenog radnog mesta i vršenje određenih poslova u procesu proizvodnje, te da je isključivo stvar poslodavca da li će ovaj posao vršiti sam putem zaposlenih ili će ove poslove poveriti trećim licima odnosno referentnim ustanovama koje se bave specijalizovanom vrstom posla.

Navode u reviziji kojima se osporava ocena izvednih dokaza, čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti, primenom člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, s obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni navodi, a obrazlaganjem se ne bi postiglo novo, niti ujednačenije tumačenje prava.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.