Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje L.K. iz Z., čiji je punomoćnik Z.N., advokat iz Z., protiv tuženog T.t.i r., AD iz Z., čiji je punomoćnik S.B., advokat iz Z., radi poništaja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2155/15 od 02.10.2015. godine, na sednici održanoj 07.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 2155/15 od 02.10.2015. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Zaječaru, presudom P1 310/14 od 02.07.2015. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužilje, tako što je poništio kao nepravilno i nezakonito rešenje tuženog broj 398/10 od 01.04.2010. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj 216/02 od 11.09.2002. godine i obavezao tuženog da vrati tužilju na rad. Obavezao je tuženog i da naknadi tužilji troškove postupka u iznosu od 312.750,00 dinara.

Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž1 2155/15 od 02.10.2015. godine, preinačio je presudu Osnovnog suda u Zaječaru P1 310/14 od 02.07.2015. godine, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se poništi kao nepravilno i nezakonito rešenje tuženog broj 398/10 od 01.04.2010. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj 216/02 od 11.09.2002. godine i obaveže tuženi da vrati tužilju na rad. Obavezao je tužilju da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 237.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u ime tužilje, reviziju je blagovremeno izjavio njen punomoćnik, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. ovog ZPP, pa je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. Revizija je izjavljena zbog bitne povrede iz tačke 12. navedenog člana (361. stav 2. tačka 12. ranijeg Zakona o parničnom postupku). Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka, revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da nije propisana kao revizijski razlog odredbama člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu broj 216/02 od 11.09.2002. godine, i to od 11.09.2002. godine pa do 01.04.2010. godine, na poslovima urednika dokumentarnog programa, kada joj je osporenim rešenjem broj 398/10 od 01.04.2010. godine, prestao radni odnos, otkazom ugovora o radu, zbog nepoštovanja radne discipline, odnosno zato što je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, na osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, člana 25. stav 1. tačka 12. Ugovora o radu i člana 70. stav 1. tačka 7. Kolektivnog ugovora. Tužilji je stavljeno na teret kao povreda radne discipline, to što je 22.03.2010. godine, došla u verbalni sukob sa urednicom informativnog programa B.G., povodom izrade priloga i pritom je opsovala. Donošenju osporenog rešenja je prethodilo upozorenje tužilji u smislu člana 180. Zakona o radu, i isto je dostavljeno i Sindikatu novinara Srbije, čiji je tužilja član, radi davanja mišljenja u smislu člana 181. Zakona o radu. Tužilja se izjasnila na upozorenje. Sindikat je dao mišljenje, da se tužilji otkaže ugovor o radu. Svedoci, zaposleni kod tuženog D.S., Z.M. i B.G., koja je podnela prijavu protiv tužilje, potvrdili su činjenicu da je tužilja uputila pogrdne reči B.G., dana 22.03.2010. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda da je pobijano rešenje nezakonito, zato što ima formalne nedostatke, kada se u izreci i obrazloženju rešenja ne navode ni mesto ni način izvršenja radnje, nema podataka na osnovu kojih se identifikuju radnje koje ukazuju na povredu radne discipline koja se tužilji stavlja na teret.

Naime, drugostepeni sud je zaključio da kako je u konkretnom slučaju tužilji dostavljeno upozorenje i osporeno rešenje koje sadrži povredu radne discipline koja se tužilji stavlja na teret, zato što je 22.03.2010. godine došla u verbalni sukob sa urednicom informativnog programa B.G. povodom izrade priloga i pritom je opsovala, da se u svemu identifikuje učinjena povreda radne discipline, što je određenog dana i na radnom mestu tužilja zaposlenoj uputila pogrdne reči i da iz iskaza saslušanih svedoka D.S., Z.M. i B.G., zaposlenih kod tužene proizilazi da je tužilja uputila pogrdne reči zaposlenoj i da je tužilja saslušana kao stranka, ne negira da je pogrdne reči izgovorila, ali da se iste nisu odnosile na zaposlenu, već na treće lice sa kojim je u tom trenutku razgovarala mobilnim telefonom i da to predstavlja dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu tužilji zbog povrede radne discipline, zbog čega ne može da nastavi rad kod tuženog.

Međutim, ovakav zaključak drugostepenog suda za sada se ne može prihvatiti kao pravilan, zbog čega su osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, na koji zakonski razlog ovaj sud pazi i po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP, zbog čega je i činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

U sporu iz radnog odnosa, sud, zakonitost rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Odredbama člana 70. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog od 18.07.2007. godine, propisano je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca u određenim slučajevima. Odredbom člana 25. stav 6. Ugovora o radu zaključenog između parničnih stranaka je propisano, da, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad u preduzeću.

Prema tome, kako iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je kritičnom prilikom tužilja došla u verbalni sukob sa urednicom informativnog programa povodom izrade priloga i pritom je opsovala, radi pravilne primene materijalnog prava trebalo je utvrditi da li je izrada priloga predstavljala određeni nalog za tužilju za izvršenje radnih zadataka i da li „izrečena psovka“, u prostorijama tuženog u prisustvu više lica može smatrati nedoličnim ponašanjem i u zavisnosti od svih okolnosti slučaja da li je tužilja svojim ponašanjem prekršila radnu disciplinu, odnosno da li je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi da radi kod tuženog.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će radi pravilne primene materijalnog prava postupiti po primedbama na koje je ukazano ovim rešenjem, pravilno ceniti utvrđene činjenice i eventualno utvrditi druge činjenice koje su od značaja za donošenje pravilne i zakonite odluke.

Kako je ukinuta odluka o glavnom zahtevu, tako se ukida i odluka o troškovima postupka, s obzirom na to da se predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje i da će se o troškovima postupka odlučiti u konačnoj odluci u smislu odredbe člana 165. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.