U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Zorana Tatalovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.B.1, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.B.1, advokata B.I., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K 310/15 od 17.11.2015. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 15/16 od 09.02.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.B.1, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K 310/15 od 17.11.2015. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 15/16 od 09.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru K 310/15 od 17.11.2015. godine, okrivljeni M.B.1, oglašen krivim zbog dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koja su mu utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po tri meseca, pa mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od pet meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u periodu od dve godine ne učini novo krivično delo.

Na osnovu člana 82. KZ, okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, koja će trajati dok postoji potreba za lečenjem ali ne duže od tri godine. Istovremeno je određeno da sud može izreći meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u ustanovi zatvorenog tipa ukoliko se okrivljeni ne podvrgne lečenju na slobodi ili ga samovoljno napusti.

Na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, okrivljeni je oslobođen od plaćanja troškova postupka i paušala.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 15/16 od 09.02.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.B.1, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog M.B.1, advokat B.I., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud nižestepene presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, u kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog M.B.1 u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su okrivljeni M.B.1 i oštećena bivši supružnici koji sticajem okolnosti žive u odvojenim domaćinstvima u istoj kući, te da se isti, iako imaju dva zajednička punoletna deteta, ne mogu smatrati članovima porodice u smislu odredbe člana 112. stav 28. Krivičnog zakonika, s obzirom da su njihova deca punoletna, a detetom se, prema navodima zahteva, smatra lice do 14 godina života, dok se stariji potomci istih roditelja više ne mogu smatrati decom.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog M.B.1 kojima se u suštini ukazuje da je na štetu okrivljenog pravnosnažnom presudom povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pogrešan stav branioca okrivljenog da se bivša supruga okrivljenog ne može smatrati članom porodice, u smislu odredbe člana 194. KZ.

Zaštitni objekat kod krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. KZ je član porodice, a odredbom člana 112. stav 28. KZ, propisano je koja se lica smatraju članom porodice.

Tako je odredbom člana 112. stav 28. KZ, između ostalog, propisano da se članom porodice smatraju i bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Prema tome, određujuća činjenica da bivši supružnici koji ne žive u zajedničkom domaćinstvu, imaju status člana porodice u smislu ove zakonske odredbe, je činjenica da imaju zajedničko dete. U konkretnom slučaju nesporna činjenica da okrivljeni M.B.1 i oštećena M.B.2 imaju dvoje zajedničke dece, zbog čega se ne samo deca, već i bivša supruga – oštećena M.B.2 ima smatrati članom porodice koji potpada pod krivičnopravnu zaštitu u smislu odredbe člana 194. KZ u vezi člana 112. stav 28. KZ, pri čemu je bez značaja starosna dob dece. Što se u konkretnom slučaju radi o punoletnoj deci.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da se zahtevom branioca okrivljenog M.B.1, pravnosnažna presuda neosnovano pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                           Janko Lazarević,s.r.