Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca LJ.J. iz B., čiji je punomoćnik S.Ć., advokat iz B., protiv tuženih Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, Vojno građevinska direkcija Beograd iz Beograda, čiji je zastupnik Direkcija za imovinskopravne poslove, I.B. iz B.M., čiji je punomoćnik A.M., advokat iz B., i I.N. iz N.B., čiji je punomoćnik B.G., advokat iz B., radi poništaja ugovora, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 180/15 od 24.09.2015. godine i reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br.2315/13 od 08.11.2013. godine, na sednici održanoj 06.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

I ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 broj 180/15 od 24.09.2015. godine.

II ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2315/13 od 08.11.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P br.51781/10 od 02.10.2012. godine u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o otkupu stana bliže opisanog u izreci prvostepene presude koji je zaključen između Države SRJ – Savezne vlade – Saveznog ministarstva za odbranu, Vojnograđevinska direkcija Beograd, čiji je pravni sledbenik Republika Srbija – Ministarstvo odbrane, Vojno građevinska direkcija Beograd, kao nosioca prava raspolaganja na predmetnom stanu u svojstvu prodavca i sada pok. K.J. u svojstvu kupca, overen kod Drugog opštinskog suda u Beogradu Ov br.I – 310/99 od 22.04.1999. godine, što su tuženi dužni priznati i trpeti kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između sada pok. J.K., biv. iz N.B. kao primaoca izdržavanja i I.B. iz B.M. kao davaoca izdržavanja zaključen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu, Odeljenje u Bačkom Petrovcu R broj 35/04 od 19.08.2004. godine što bi tuženi bili dužni priznati i trpeti kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji zaključen između I.B. kao prodavca i I.N. kao kupca overen kod Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Ov br.715/05, dana 10.05.2005. godine, što su tuženi dužni priznati i trpeti kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da trećetuženom I.N. nadoknadi troškove ovog parničnog postupka u ukupnom iznosu od 94.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž br.2315/13 od 08.11.2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešene primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11) koji se u konkretnom slučaju ne može primeniti u smislu člana 506. stav 1. istog zakona, ali koji po sadržini i pravnom dejstvu odgovara odredbi člana 395. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09).

Apelacioni sud u Beogradu, rešenjem R3 180/15 od 24.09.2015. godine nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Tužilac je protiv rešenja drugostepenog suda izjavio žalbu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku, odnosno pre 01.02.2012. godine („Sl. glasnik RS“, broj 72/11), pa se primenom odredbe člana 506. stav 1. ovog zakona postupak sprovodi po odredbama Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što žalbu tužioca čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP).

Protiv odluka drugostepenog suda – pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda stranke mogu izjaviti reviziju (čl. 394. i 412. stav 5. ZPP).

Kako je žalba izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno kao u stavu I izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovom predmetu podneta je 13.04.2007. godine, radi poništaja ugovora o otkupu stana i označena vrednost predmeta spora je 4.880.000,00 dinara. Podneskom od 18.12.2009. godine, tužba je preinačena i traženo je da se utvrdi da su ništavi ugovor o otkupu stana i ugovor o doživotnom izdražavanju kao i ugovor o kupoprodaji stana. Drugostepena presuda doneta je 08.11.2013. godine.

Odredbom člana 38. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 111/09) izmenjena je odredba člana 394. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.125/04). Prema odredbi stava 2. ovog člana revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđivanje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Pravnosnažna drugostepena presuda doneta je posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP (29.12.2009. godine), pa se dozvoljenost izjavljene revizije ceni prema odredbama tog zakona. Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u stavu II izreke.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.