Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u radnom sporu tužilje M.N. iz T., čiji je punomoćnik M.R., advokat iz U., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde Republike Srbije iz Beograda, koju zastupa Državni javni pravobranilac – Odeljenje u Valjevu, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 5439/13 od 15.01.2015. godine, u sednici održanoj 24.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 5439/13 od 15.01.2015. godine i predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o izjavljenoj žalbi tužene.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu, Sudska jedinica u Ubu broj P1 951/12 od 28.05.2013. godine je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je poništeno rešenje Osnovnog suda u Valjevu doneto od strane vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Valjevu V Su 39/10-50 od 14.06.2010. godine, obavezana je tužena da tužilju vrati na radno mesto nameštenika – daktilografa u Osnovnom sudu u Valjevu, u roku od osam dana i da joj isplati naknadu plate počev od jula 2010. godine do juna 2011. godine sa mesečnim iznosima i zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa. Drugim stavom izreke je obavezana tužena da počev od 01.07.2011. godine pa ubuduće do dana vraćanja tužilje na posao, isplati naknadu plate u mesečnim iznosima od po 19.311,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od dana dospelosti svakog iznosa pa do isplate u roku od osam dana. Trećim stavom izreke je tužena obavezana da tužilji nadoknadi iznos troškova postupka u visini od 276.800,00 dinara, u roku od osam dana.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom broj Gž1 5439/13 od 15.01.2015. godine preinačio navedenu presudu Osnovnog suda u Valjevu, Sudska jedinica u Ubu, tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje Osnovnog suda u Valjevu od 14.06.2010. godine, da se obaveže tužena da je vrati na radno mesto nameštenika – daktilografa, kao i da joj isplati naknadu plata za period od jula 2010. godine zaključno sa junim 2011. godine i ubuduće isplate počev od 01.07.2011. godine u mesečnim iznosima od po 19.311,00 dinara, kao i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka. Tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove u iznosu od 35.000,00 dinara u roku od osam dana i da tuženoj nadoknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 24.000,00 dinara, u roku od osam dana.

Protiv naznačene presude apelacionog suda, tužilja je izjavila blagovremeno reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 407. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/2011 i 55/2014), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP (tužba u ovom radnom sporu je podneta 22.09.2010. godine, međutim, prvobitna prvostepena presuda je ukinuta 25.10.2012. godine).

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila zaposlena u Opštinskom sudu u Ubu kao nameštenik – daktilograf do 31.12.2009. godne, kada je taj sud prestao sa radom. Komisija obrazovana od strane Visokog saveta sudstva je izvršila raspoređivanje državnih službenika i nameštenika i o tome sačinila zapisnik o neraspoređenim državnim službenicima i nameštenicima u Opštinskom sudu u Valjevu, Lajkovcu, Mionici, Osečini, Ubu i Ljigu od 25.12.2009. godine. Iz tog zapisnika proizilazi činjenica da je tužilja ostala privremeno neraspoređena. Odlukom Visokog saveta sudstva od 23.12.2009. godine je određeno da Osnovni sud u Valjevu preuzima privremeno neraspoređene državne službenike i nameštenike iz navedenih opštinskih sudova. Rešenjem v.f.predsednika suda od 25.01.2010. godine tužilja je kao privremeno neraspoređeni nameštenik preuzeta iz Opštinskog suda u Ubu u Osnovni sud u Valjevu do donošenja Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Osnovnom sudu u Valjevu kada je konačno trebalo da se odluči o njenom radno-pravnom statusu. Nakon donošenja ovog Pravilnika nije postojalo ni jedno radno mesto na koje bi tužilja mogla biti raspoređena, odnosno premeštena, pa je doneto pobijano rešenje 14.06.2010. godine na osnovu koga je tužilji prestao radni odnos u Osnovnom sudu u Valjevu zaključno sa 30.06.2010. godine.

Na osnovu ovih činjenica prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je pobijano rešenje nezakonito jer ne sadrži razloge zbog kojih je tužilji određen prestanak radnog odnosa, da se ne vide kriterijumi na osnovu kojih je nadležni organ doneo odluku i utvrdio da daktilografi koji su ostali u radnom odnosu zaslužuju više od tužilje da ostanu u radnom odnosu, a s obzirom na njihove radne sposobnosti, ostvaren radni učinak i kvalitet rada, dok je tužilji dat otkaz.

Apelacioni sud je zaključio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo što je za posledicu imalo preinačenje prvostepene presude. Naveo je da prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu člana 172. stav 1. i stav 4. Zakona o državnim službenicima na osnovu kojih je tužilji doneto rešenje o prestanku radnog odnosa, a kojim je propisano da se odredbe ovog zakona o premeštanju i raspoređivanju državnih službenika shodno primenjuju na nameštenike. Rešenje o premeštaju, odnosno raspoređivanju nameštenika zamenjuju po sili zakona odgovarajuće odredbe ugovora o radu. Ukazao je da se odredbe člana 90. do 95., člana 135. stav 1., te član 172. stav 1. Zakona o državnim službenicima, odnose na državne službenike, a tužilja je nameštenik. Za nameštenike nije predviđena ocena rada prema važećem Zakonu o državnim službenicima, čije odsustvo stoga ne čini rešenje nezakonitim.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva (''Službeni glasnik RS'' br. 116/08), osnovana je nova mreža sudova (član 1. Zakona), a danom početka primene ovog zakona, odnosno 01.01.2010. godine (član 19), prestaju sa radom sudovi osnovani prethodnim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (''Službeni glasnik RS'' br. 63/01 i 42/01). U skladu sa odredbom člana 3. tačka 4. kao i odlukom Visokog saveta sudstva od 23.12.2009. godine, osnovan je Osnovni sud u Valjevu za teritoriju opština Lajkovac, Ljig, Mionica, Osečina i Ub i za grad Valjevo sa sudskim jedinicama u Lajkovcu, Ljigu, Mionici, Osečini i Ubu.

Osnovni sud u Valjevu je preuzeo privremeno neraspoređene državne službenike i nameštenike iz Opštinskih sudova u Valjevu, Lajkovcu, Mionici, Osečini, Ubu i Ljigu, koji su prestali sa radom danom stupanja na snagu ovog zakona.

Na osnovu člana 16. stav 3. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, raspoređivanje zaposlenih iz sudova koji su prestali da rade je izvršila Komisija Visokog saveta sudstva koju je obrazovao Visoki savet sudstva, a u skladu sa privremenim aktom o sistematizaciji radnih mesta koju je doneo ministar nadležan za pravosuđe. Vršilac funkcije predsednika osnovnog suda, koji je preuzeo zaposlene iz opštinskih sudova koji su prestali sa radom, doneo je rešenja o raspoređivanju, odnosno neraspoređivanju zaposlenih u skladu sa članom 135. stav 1. Zakona o državnim službenicima (''Službeni glasnik RS'' br. 79/05... 104/09), a na osnovu odluke Komisije Visokog saveta sudstva, pri čemu nije bio ovlašćen da preispituje osnovanost i opravdanost odluke komisije.

Odredbom člana 134. stav 2. Zakona o državnim službenicima je propisano da ako u slučaju donošenja novog pravilnika, neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika bude smanjen, na prekobrojne državne službenike se primenjuju odredbe ovog zakona koje važe za slučaj izmene pravilnika. To znači da ta odredba upućuje na primenu člana 133. Zakona kojom je u stavu 2.propisano da ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, prekobrojni državni službenik može uz svoju saglasnost biti premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, a ako takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen. Ako je neraspoređen, a ne bude premešten na drugo radno mesto, državnom službeniku prestaje radni odnos – narednog dana od proteka dva meseca od kada je postao neraspoređen (član 131. stav 1. tačka 3. Zakona o državnim službenicima).

Odredbe ovog zakona o premeštaju i raspoređivanju državnih službenika, shodno se primenjuju na nameštenike, primenom člana 172. stav 1. Zakona o državnim služenicima, pri čemu rešenje o premeštaju, odnosno raspoređivanju nameštenika zamenjuje, po sili zakona, odgovarajuće odredbe ugovora o radu (stav 2. istog člana). Ukoliko nameštenik odbije premeštaj, odnosno raspoređivanje, otkazuje mu se ugovor o radu (član 172. stav 3. Zakona), a ugovor o radu mu se uvek otkazuje kada usled promene unutrašnjeg uređenja državnog organa ili uređenja sistema državnog organa više ne postoji ni jedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen (stv 4. istog člana).

U konkretnom slučaju, 31.12.2009. godine je prestao da radi Opštinski sud u Ubu u kome je tužilja do tada bila zaposlena, pa je v.f.predsednika Osnovnog suda u Valjevu, preuzeo zaposlene između ostalih i toga suda, u skladu sa odlukom Komisije Visokog saveta sudstva kojom je tužilja oglašena neraspoređena u tom sudu, (počev od 01.01.2010. godine do donošenja Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Osnovnom sudu u Valjevu). Pravilnik je donet u maju mesecu 2010. godine,pa je tek tada v.f. predsednika suda imao ovlašćenje da vrši raspoređivanje zaposlenih i preuzetih državnih službenika i nameštenika, vodeći pri tome računa o poslovima na kojima su radili pre raspoređivanja (član 134. stav 1. Zakona o državnim službenicima). U slučaju da zbog izmena Pravilnika nisu mogli biti raspoređeni svi zaposleni (zbog ukidanja nekih radnih mesta ili smanjenja broja državnih službenika) prekobrojni državni službenici, odnosno nameštenici premešaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine, primenom člana 133. stav 1. u vezi člana 172. sav 1. Zakona.

Radi pravilne primene navedenih odredaba, prilikom ocene zakonitosti pobijanih rešenja, bilo je neophodno da se utvrdi broj zaposlenih državnih službenika i nameštenika koji su iz ukinutih opštinskih sudova preuzeti u Osnovni sud u Valjevu, koliko je radnih mesta sistematizovano novim Pravilnikom i koliko je zaposlenih raspoređeno (da li je ostalo upražnjenih mesta), posebno imajući u vidu radna mesta za koja tužilja ispunjava uslove, te na taj način utvrditi da li je postojala mogućnost da tužilja bude raspoređena na isto ili niže radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi. Okolnost što se u obrazloženju pobijanog rešenja ne navode kriterijumi kojima se donosilac rešenja rukovodio prilikom raspoređivanja zaposlenih kao i izostanak rešenja o ocenjivanju rada zaposlenih u prethodne tri godine, ne znači automatski i da njihov rad nije vrednovan prilikom odlučivanja, pa je sud bio u obavezi da utvrdi da li su i koji kriterijumi primenjeni prilikom donošenja odluke o tužiljinom statusu. Ostalo je nejasno na osnovu kojih činjenica je v.f. predsednika Osnovnog suda u Valjevu došao do zaključka da ne postoji ni jedno radno mesto na koje bi tužilja mogla biti raspoređena.

Naime, sudovi su bili dužni da utvrde mogućnost predsednika suda, da tužilju rasporedi na drugo radno mesto pa u zavisnosti od toga da ocene i ispunjenost uslova iz člana 131. stav 1. tačka 3. Zakona o državnim službenicima, za donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa tužilji, a potom i osnovanosti zahteva za vraćanje na rad i drugih sporednih traženja.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, pa je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja ponovo odlučiti o žalbi tužene pri čemu će imati u vidu da je tužilja postavila i eventualni tužbeni zahtev o kojem drugostepeni sud nije odlučio, iako je preinačenjem prvostepene presude odbio primarni tužbeni zahtev.

Predsednik veća - sudija

Predraga Trifunovića,s.r.