.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 73/2016
19.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u sporu po tužbi tužioca-protivtuženog J.i. i k.b. AD u stečaju, koga zastupa punomoćnik R.V., advokat iz B., protiv tuženog- protivtužioca I.b. AD iz B. u likvidaciju, koga zastupa punomoćnik V.N., advokat iz B., radi utvrđenja po tužbi i radi duga po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 1024/15 od 17.09.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 19.04.2016.godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca-protivtuženog J.i. i k.b. AD u stečaju iz B. izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 1024/15 od 17.09.2015.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 903/10 od 14.05.2014.godine, u stavu prvom izreke dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe. Stavom drugim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje protivtužbe. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev za raskid ugovora o kupoprodaji poslovnih prostorija u aneksu objekta … između objekta …-… i zgrade … – … broj … u B. izgrađenoj na kp.br. … KO …, ukupne površine 684,30 m2 koji je zaključen dana 01.04.1994.godine između J.i. i k.b. DD B. kao prodavca i I.b. AD B. kao i da sud obaveže tuženog-protivtužioca da se sa svim licima i stvarima iseli iz predmetne nepokretnosti i preda je u posed tužiocu. Stavom četvrtim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev za obavezivanje tužioca-protivtuženog a tuženom-protivtužiocu na ime neosnovanog obogaćenja isplati iznos od 16.209.915,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.09.2000.godine pa do isplate. Stavom petim izreke konstavovano je povlačenje protivtužbe u delu za isplatu novčanih iznosa bliže navedenih u ovom stavu izreke. Stavom šestim izreke odbijen je prigovor litispendencije izjavljen od strane protivtuženog. Stavom sedmim izreke odbijen je predlog tužioca-protivtuženog za određivanje privremene mere. Stavom osmim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 1024/15 od 17.09.2015.godine odbio žalbe stranaka kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu ispravljenu rešenjem od 18.03.2015.godine u stavovima trećem, četvrtom, sedmom i osmom izreke.
Protiv drugostepene presude tužilac-protivtuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu odbijenog tužbneog zahteva i odluke o troškovima postupka. Revizija je zasnovana na odredbi člana 404. ZPP, kako bi se razmotrila pravna pitanja od opšteg interesa, obzirom da je tužilac- protivtuženi u statusu stečaja, a da je njegov najveći poverilac Republika Srbija, te da bi se zaštitili njeni interesi i interesi ostalih poverilaca.
Privredni apelacioni sud rešenjem Pž br. 1024/15 od 19.02.2016.godine nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji tužioca-protivtuženog u smislu člana 395. ZPP.
Odredbom člana 395. ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04 i 111/09) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) osim u pogledu revizijskog cenzusa koji je propisan odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava.
Nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca-protivtuženog kao izuzetno dozvoljenoj reviziji po odredbi člana 395. relevantnog ZPP, jer Privredni apelacioni sud nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji u smislu člana 395. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije i primenom odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 486. relevantnog ZPP i odredbe člana 23. stav 3.Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) i odlučio da revizija tužioca-protivtuženog nije dozvoljena.
Tužba je u predmetnom sporu podneta 21.02.2000.godine, sa zahtevom za raskid ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i zahtevom za iseljenje i predaju iste tužiocu. Podneskom od 07.07.2008.godine, tužba je preinačena zahtevom za utvrđenje da je raskinut ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, kao i zahtevom za iseljenje i predaju nepokretnosti, a u tužbi označena vrednost predmeta spora na iznos od 2.600.000,00 dinara, što na taj dan predstavlja dinarsku protivvrednost 32.990,73 evra što je i vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, obzirom da je tužbeni zahtev u celosti odbijen. Troškovi postupka saglasno članu 29. ZPP, obzirom da su sporedno traženje nisu relevantni za utvrđivanje vrednosti predmeta spora revizijom pobijane odluke.
Odredbom člana 486. relevantnog ZPP koja je u pogledu visine cenzusa izmenjena odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Kako je u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa, revizija tužioca-protivtuženo nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog i člana 404. relevantnog ZPP, Vrhovni kasacioni sud je reviziju tužioca-protivtuženog odbacio kao nedozvoljenu.
Predsednik veća-sudija,
Branko Stanić,s.r.
