U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije Branka Stanića, kao predsednika veća, sudije Gordane Ajnšpiler-Popović i sudije Branislave Apostolović, kao članova veća, u pravnoj stvari tužioca D.S. iz M., B., koga zastupa punomoćnik M.L., advokat iz B., protiv tuženog M.L. d.o.o. B. u likvidaciji iz B., … br. …, koga zastupa N.Đ., advokat iz B., ul. … br. …, u postupku po reviziji tuženog protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3440/15 od 23.09.2015.godine, na sednici veća održanoj dana 10.03.2016.godine, donosi

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3440/15 od 23.09.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 1998/14 od 21.04.2015.godine, odbačena je tužba tužioca u delu kojim je tražio da sud utvrdi da je nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu zaposlenom broj 891 od 08.05.2009.godine, doneto od strane tuženog M.L. d.o.o. u likvidaciji B. ulica … broj …. Usvojen je tužbeni zahtev pa je poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu istom zaposlenom doneto od strane tuženog. Tužba je odbačena u delu u kome je traženo da sud utvrdi postojanje radnog odnosa na neodređeno vreme tužioca D.S. iz M., B. ulica … broj … kod tuženog u periodu od 01.09.2009.godine do 07.06.2010.godine. Obavezan je tuženi da tužiocu nakandi troškove parničnog postupka u opredeljenom iznosu od 80.300,00 dinara.

U postupku po žalbi tuženog i žalbi tužioca, Privredni apelacioni sud je svojom odlukom delimično odbio kao neosnovane žalbe tužioca i žalbe tuženog, pa je presudu prvostepenog suda potvrdio u drugom i trećem stavu izreke, dok je preinačio u delu izreke kojom je odlučeno o troškovima postupka, rešavajući da se obavezuje tuženi da na ime troškova parničnog postupka tužiocu plati 220.500,00 dinara. Drugostepeni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju iz razloga bitne povrede odredaba ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijama pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 od 28.09.2011.godine i „Službeni glasnik RS“ br. 55/14), i odlučio kao u izreci revizijske presude, iz sledećih razloga:

Revizija tuženog nije osnovana.

Revizijama pobijana presuda nije zahvaćena bitnim povredama iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koje se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Druge povrede odredaba ZPP se u reviziji ne pominju.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane nižestepenih sudova tužilac je tražio zaštitu prava na rad zbog nezakonito datog otkaza, a po pravilima Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 24/05 i 67/05) koji je važio u vreme donošenja pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu tužioca. Tužilac je tužbom koja je uređena podneskom od 09.08.2014.godine tražio da se utvrdi nezakonitost i poništaj spornog rešenja o otkazu ugovora o radu donetog od strane tuženog kao poslodavca, kao i da se utvrdi da je tužilac bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog u periodu od 01.09.2009.godine do 07.06.2010.godine. Tokom postupka pred nižestepenim sudovima nije bilo sporno da ugovor o radu broj 254. od 15.06.2007.godine po kome je tužilac kod tuženog kao poslodavca zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na poslovima na presi u OJ proizvodnja-ručna obrada i da mu je od strane tuženog isti ugovor otkazan rešenjem broj 891 od 08.05.2009.godine, zbog neostvarivanja rezultata rada i neposedovanja stručnih i radnih sposobnosti za obavljanje poslova na kojima zaposleni radi. Za rešenje zakonitosti otkaza ugovora o radu bilo je sporno da li je prilikom procene radnih i stručnih sposobnosti i ostvarivanja rezultata rada tužioca tuženi ispoštovao proceduru ustanovljenu opštim kolektivnim ugovorom, kao i da li je predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu od strane tuženog doneto u skladu sa Zakonom o radu.

Nižestepeni sudovi su ocenom priloženih dokaza izvedenih u toku prvostepenog postupka utvrdili da poslodavac nije poštovao zakonom predviđenu proceduru za otkaz ugovora o radu iz razloga neostvarivanja rezultata rada i neposedovanja stručnih i radnih sposobnosti za obavljanje poslova na kojima zaposleni radi, a što je bio razlog za otkaz u konkretnom slučaju, te da je stoga otkaz poslodavca nezakonit.

Tužilac je bio zaposlen kod tuženog na osnovu zaključenog ugovora od 15.06.2007.godine i obavljao poslove na neodređeno vreme u OJ montaža na radnom mestu monter alatnih mašina, a aneksom 1. ugovora o radu od 01.10.2008.godine bio je raspoređen na obavljanju poslova rad na presi počev od 01.09.2008.godine sve do 08.05.2009.godine kada je tuženi doneo sporno rešenje o otkazu ugovora o radu, zbog neostvarivanja rezultata rada i neposedovanja radnih i stručnih sposobnosti za obavljanje poslova koje radi zaposleni u smislu člana 179. tačka 1. i člana 189. Zakona o radu, sve u skladu sa članom 48. tačka 1. člana 94. do 53. Pravilnika o radu tuženog. Po utvrđenju nižestepenih sudova, tužena je postupajući shodno odredbama člana 49. Pravilnika o radu, u vezi sa odredbama člana 179. tačka 1. i člana 189. Zakona o radu od 29.12.2008.godine formirao komisiju koja je u roku od 3 meseca donošenjem navedene odluke direktora tuženog bila dužna da izvrši procenu radnih i stručnih sposobnosti i ostvarivanja rezultata zaposlenih i da o tome izvesti direktora. Komisija je u periodu procene radnih i stručnih sposobnosti, kao i ostvarivanja rezultata rada ovde tužioca donela objektivne ocene o zaposlenom, te je to konstatovala u obrascu za procenu radnih i stručnih sposobnosti tužioca od 09.04.2009.godine, a za period od 01.01.2009.godine do 31.03.2009.godine. Tužilac je u pogledu efikasnosti kvaliteta rada pokazao veoma loše rezultate, pokazao je sporost što dovodi do kašnjenja, nepoštovanja radnih zadataka, nezainteresovanost na radu i nepriznavanje tehnološke dokumentacije, te je ocenjeno da ne poseduje stručne i radne sposobnosti, nezadovoljava u pogledu elemenata koje se odnose na poštovanje radnih rokova, samostalnosti u radu, zainteresovanosti na radu, održavanja radnog mesta urednim, pa je data ocena „loše“ za efikasnost, kvalitet rada, težnju ka usavršavanju, angažovanje i samoinicijativu, odnos prema radu, odnos prema sredstvima rada i ocenu „prosečno“ za radne i stručne sposobnosti i redovnost na poslu. Prema utvrđenju nižestepenih sudova, prema izveštaju o rezultatima rada tužioca za navedeni period konstatovano je da je u periodu od januara do marta 2009.godine tužilac na poslovima izrade šasija autokrana za koje je predviđeno vreme za jednu poziciju 14 norma časova prosečno istu poziciju obavljao za 17,4 norma časova, a na poslovima izrade drunkubel ad603/205.0001 za koje je predviđeno vreme za jednu poziciju 8 norma časova prosečno obavljao 48 norma časova.To je u svom iskazu potvrdio i svedok M.M. zaposlen kod tuženog u spornom periodu, te svedok M.R. koji je takođe učestvovao u radu komisije. Na osnovu navedenog izveštaja, a u skladu sa članom 180. Zakona o radu, te shodno članu 62. Pravilnika o radu, tuženi je dostavio upozorenje tužiocu 14.04.2009.godine zbog neostvarivanja rezultata rada i ne posedovanja radnih i stručnih sposobnosti za obavljanje poslova koje radi, te je istim bio pozvan da se u roku od 8 dana izjasni na navode iz obrazloženja. Izjašnjenje zaposlenog, ovde tužioca razmatrano je prilikom donošenja pobijanog rešenja. Nakon toga, tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu ovde tužiocu, čija zakonitost je i predmet ovog spora.

Nižestepeni sudovi imajući u vidu odredbe člana 48. Opšteg kolektivnog ugovora („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 50/08, 104/08, 8/09) koji je važio u spornom periodu, kao i odredbe člana 179, 180. i člana 10. stav 2. i člana 4. stav 2. Zakona o radu, te Pravilnik o radu tuženog od 26.05.2009.godine utvrđuje da poslodavac nije postupio saglasno odredbama Opšteg kolektivnog ugovora, koji se primenjivao na tuženog, jer je u navedenoj situaciji bio dužan da mu ponudi drugo radno mesto, odnosno konstatuje da takvog radnog mesta nema, pre nego što mu otkaže ugovor o radu.

Kako je shodno iznetom i pored pravilnog postupanja u pogledu obrazovanja komisije koja je u određenom periodu pratila rezultate rada tuženog i ocene izveštaja te komisije, poslodavac bio dužan da u slučaju negativnog nalaza i mišljenja komisije pre otkaza ugovora o radu ponudi drugo radno mesto radniku, a on to nije učinio pre otkaza ugovora o radu, to je pravilno stanovište nižestepenih sudova da je nezakonito rešenje kojim je poslodavac u konkretnoj situaciji izvršio otkaz ugovora o radu tužiocu.

Revizijski navodi da poslodavac nije imao drugo odgovarajuće mesto koje bi mogao da ponudi tužiocu, te da iz tih razloga to nije ni učinio bili su isticani i cenjeni u prethodnom toku postupka i sa ocenama nižestepenih sudova se u potpunosti slaže i Vrhovni kasacioni sud. Naime, u tim situacijama poslodavac je bio dužan da konstatuje na neki način da drugog takvog radnog mesta nema, a što je izostalo u konkretnoj situaciji.

Iz navedenih razloga i prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda pravilna je i na zakonu zasnovana odluka nižestepenih sudova da je nezakonito rešenje o otkazu koje je poslodavac u konkretnoj situaciji dao tuženom, te da je stoga u tom delu tužbeni zahtev osnovan.

Revizijskim navodima se samo ponavljaju žalbeni navodi koji su pravilno cenjeni od strane nižestpenih sudova. Prema odredbama člana 191. stav 1. i 2. Zakona o radu propisano je da ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad ako zaposleni to zahteva, te da je pored vraćanja na rad poslodavac dužan da isplati naknadu štete u vidu izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Upravo iz citiranih odredaba člana Zakona o radu proizlazi da je posledica utvrđenja nezakonitosti otkaza ugovora o radu izričito zakonom predviđena, te stoga tužbeni zahtev kojim tužilac traži da se utvrdi da je on u navedenom periodu bio zaposlen, s obzirom da nije kao jedna od zakonom predviđenih posledica utvrđenja nezakonitog prestanka radnog odnosa ne može biti ni predmet tužbenog zahteva. Posledica utvrđenja nezakonitog otkaza je vraćanje zaposlenog na rad ako on to želi, naknada štete u vidu izgubljene dobiti i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštim aktima i ugovoru o radu i uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Kako je nad tuženim otvoren postupak likvidacije, to je tužilac tražio da se utvrdi da je on bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog od perioda od 01.09.2008.godine do 07.06.2009.godine kao dana kada je nad tuženim pokrenut postupak likvidacije. Obaveza poslodavca u likvidaciji je da izmiri sve svoje obaveze pre zaključenja postupka likvidacije, pa će se obaveze po osnovu pravnosnažno utvrđenog nezakonitog otkaza ugovora o radu zaposlenom izmiriti do okončanja postupka likvidacije, ali s obzirom na posledice likvidacije, ne može se utvrditi da je zaposleni bio u radnom odnosu na neodređeno vreme u označenom periodu, niti se on može vratiti na rad.

Iz navedenih razloga, a na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci ove odluke.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić,s.r.