O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P 830/12 od 03.04.2014. godine, stavom prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca mal. N.B. i obavezani tuženi da mu solidarno isplate na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 400.000,00 dinara, zbog naruženosti 350.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 300.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove 200.000,00 dinara, ukupno 1.250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, preko dosuđenih iznosa tužbeni zahtev je odbijen. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev mal. T.B. kojim je tražila da se obavežu tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha solidarno isplate 400.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje mal. M.B. kojim je tražila da se obavežu tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha solidarno isplate 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca D.B. i L.B. kojim su tražuili da se obavežu tuženi da im na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha solidarno isplate po 250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom sedmim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu mal. N.B. naknade troškove parničnog postupka od 274.475,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 03.04.2014. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2513/14 od 09.09.2015. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženih je delimično usvojena i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu i delu odluke o troškovima parničnog postupka preinačena, tako što su obavezani tuženi da tužiocu mal. N.B. solidarno na ime nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti isplate 300.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti 250.000,00 dinara i za pretrpljeni strah 200.000,00 dinara, kao i da mu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 271.475,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 03.04.2014. godine do isplate, a preko dosuđenih preinačenih iznosa tužbeni zahtev maloletnog tužioca N.B. za naknadu nematerijalne štete je odbijen, dok su u preostalom pobijanom usvajajućem i odbijajućem, a nepreinačenom delu, žalbe tužilaca i tuženih odbijene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca i tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je prihvatio odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj zbog potrebe ujednačenja sudske prakse.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca maloletnog N., maloletne T. i maloletne M.B. osnovana, a revizija tužilaca D.B. i L.B. neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u dvorištu kuće tuženih, supružnika B. i S.K. je 01.09.2010. godine, maloletnog N.B., iznenada napao i čeljustima uhvatio za lice i noge pas rase pit-bul ili mešanac koji je u vlasništvu tuženih. Maloletni N. je pao na zemlju, a na njemu je bio pas koji ga je ugrizao za lice i za nogu. Tužioci D.B. i L.B. su roditelji maloletnog N., a maloletne T. i M. su rođene sestre maloletnog tužioca N.. U vreme ovog događaja tuženi i tužioci su bili u dobrim komšijskim odnosima i njihova deca su se igrala zajedno u kući tuženih, kući tužilaca ili na ulici. Kritičnog dana maloletni tužioci su se igrali sa decom tuženih, najpre u kući D. i L.B., a zatim su u prisustvu tužene S.K., maloletni N. i T. sa decom tuženih otišli u kuću tuženih koja se nalazi u blizini njihove kuće. U momentu kada je pas tuženih iznenada ugrizao maloletnog N., u dvorištu kuće tuženih nalazila su se deca tuženih maloletni N. i T. i S.K., u kući se nalazio tuženi B.K.. Tuženi su znali da pas nije vezan, da se ne nalazi u boksu i da slobodno šeta po dvorištu. Dvorište tuženih u to vreme nije bilo ograđeno i nije postojalo istaknuto upozorenje na opasnost od psa. Pas je oštenjen 13.10.2009. godine, rasa pit bul ili mešanac, ne poseduje rodovnik i spada u vrstu opasnih pasa. Nakon povrede maloletni N. je primljen na hitan medicinski prijem Opšte bolnice u S., a zatim u operacionu salu gde su konstatovane nagnječno-razderne rane lica i leve butine, koje su dezinfikovane, ušivene u opštoj anesteziji i previjene. Prema sudsko-lekarskom uverenju sa ORL Odeljenja u S. od 02.09.2011. godine utvrđeno je da je maloletni N. zadobio sledeće povrede: nagnječno-razderne rane lica u predelu gornjeg desnog kapka levo, u predelu nosnog usnog useka desno, u predelu iznad levog nosnog krilca, u predelu ispod levog oka i u predelu leve nadkolenice. Telesne povrede su kvalifikovane kao lake i da se o eventualnim posledicama povreda može izjasniti tek nakon nekoliko meseci kada postoji velika mogućnost infekcije. Maloletni N. je 26.09.2012. godine pregledan u KCV Vojvodine i konstatovano je da je prisutno zadebljanje alarnog predela sa leve strane nosa i otežano disanje sa leve strane, prisustvo ožiljaka na licu i nosu, povrede su kvalifikovane kao teške i posledica nastale nakon povrede i hiruškog zbrinjavanja trajne i doživotne. Usled ugriza za prednju stranu leve nadkolenice kod maloletnog N. postoji deset ožiljaka regije gornje trećine prednje leve strane nadkolenice: dve najveće ožiljne promene su udaljene 6cm, jedna mrke boje dimenzija 35x5mm, a druga sedefaste 2x2-3mm. Ožiljne promene nisu bolne pri dodiru i ne ograničavaju maloletnog tužioca pri pokretima noge i hodu. Nema znakova hipotrofije mišića i oštećenja cirkulacije. Opisani ožiljci doveli su do naruženosti lakog stepena. Na desnoj strani lica 1cm iznad gornje usne postoji jedan kolorisani ožiljak u nivou kože dimenzija 2x0,3cm. Na koži obraza u predelu zigomatične kosti levo nalazi se kolorisan ožiljak u nivou kože dimenzija 2x0,2cm. Levo nosno krilce je deformisano na spoju sa kožom lica, na kom mestu je prisutan linearni ožiljak dimenzija 1,5cm, kolorisan u nivou kože. Postoji asimetrija levog nosnog krilca u odnosu na desno. Ožiljci su u nivou kože i u njihovom području koža je svetlije boje, pa su ožiljci jasne primetnosti. Prisutno je ukupno pet ožiljaka manjeg obima, trajni su i neće spontano nestati u toku rasta deteta, a doveli su do naruženosti lakog stepena. Ožiljak koji se nalazi u predelu levog nosnog krilca je izazvao deformaciju leve nosne šupljine i posledično povlačenje nosne pregrade ulevo. U predelu levog nosnog krilca nalazi se potkožni difuzni ožiljak dimenzija 1,2h1cm. Nosna pregrada je pomerena ulevo u prednjim partijama i značajno sužava levu nosnu šupljinu, zbog čega je prohodnost nosa sa leve strane izuzetno smanjena i iznosi 25% normalne nosne prohodnosti. Kako je smanjena funkcija nosa koju je izazvala povreda posle ujeda psa, radi se o teškoj telesnoj povredi. Smanjena prohodnost nosa izaziva česte infekcije nosa i sinusa, otežano disanje na nos, smanjuje mogućnost da se izdrže veći fizički napori zbog posledičnog disanja na usta, što može da vodi u razvoj respiratornih infekcija ždrela i donjih disajnih puteva i s toga maloletni tužilac ne može adekvatno da se bavi pojačanim fizičkim aktivnostima. Ožiljno izmenjeno nosno krilce sa leve strane vremenom će sve više povlačiti ulevo nosni septum i dovesti do još većeg stepena opstrukcije nosne šupljine, zbog čega će kod maloletnog N. morati da se izvede hiruška intervencija na levoj nosnoj pregradi, koja se ne može izvesti pre navršene desete godine, a najbolje je posle 18 godine jer se tada završava rast i razvoj. Napred opisano dovelo je do umanjenja životne aktivnosti od 3%.

Kod maloletnog N. usled posttraumatskog stresnog poremećaja su se javile regresivne smetnje u smislu nevoljnih sećanja na sam događaj i ružnih snova, vraćanja nevoljnog mokrenja noću, nesigurnost pri odvajanju od porodice, nelagodnost i strah pri susretu sa psima. Zbog konstatovanog posttraumatskog stresnog poremećaja i lečenja njegovih posledica procenat umanjenja životne aktivnosti zbog ovih poremećaja je 10%. Ukupno umanjenje životne aktivnosti kod maloletnog N.B. iznosi 12%. Intenzitet i trajanje fizičkih bolova i primarnog i sekundarnog straha koje je maloletni tužilac kritičnom prilikom pretrpeo bliže su opisani u nižestepenim presudama. Krivični postupak protiv tuženih okončan je nepravnosnažnom presudom kojom su okrivljeni uslovno osuđeni.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti i pretrpljenog straha pripada samo maloletnom tužiocu N.B. koji je pretrpeo napad psa i navedene povrede, dok je odbijen zahtev ostalih tužilaca sa obrazloženjem da maloletnim tužiocima M. i T.B. ne pripada naknada nematerijalne štete bez obzira što su prisustvovali napadu psa na njihovog brata jer su po mišljenju nižestepenih sudova trpele strah za drugo lice, a takva vrsta naknade štete nije propisana Zakonom o obligacionim odnosima. U odnosu na roditelje D. i L.B. odbijen je tužbeni zahtev sa obrazloženjem da osnovan i intezivni strah tužilaca za sudbinu deteta nije pravno priznata nematerijalna šteta. Pored dosuđenih iznosa na ime naknade nematerijalne štete maloletnom tužiocu N.B. prvostepenom presudom, drugostepeni sud je preinačio odluku i smanjio dosuđene iznose.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud prilikom odmeravanja visine naknade nematerijalne štete u odnosu na tužioca mal. N. pogrešno primenio materijalno pravo.

Po članu 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povreda ugleda, časti i slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava dosuditi pravičnu novčanu naknadu nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu. Po stavu 2. istog člana propisano je da prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete kao i o visini njene naknade sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Imajući u vidu godine tužioca u vreme pretrpljene štete (pet godina), kao i posledice pretrpljenih povreda iz štetnog događaja koje su trajnog karaktera, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, maloletnom tužiocu pripadaju iznosi dosuđeni prvostepenom presudom i to: 400.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, 350.000,00 dinara zbog naruženosti, 300.000,00 dinara zbog pretrpljenog straha i 200.000,00 dinaara zbog pretrpljenih fizičkih bolova.

U odnosu na tužioce maloletne T. i M.B., sestre tužioca, zahtevi za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha su osnovani.

Imajući u vidu da su maloletni tužioci T. i M., sestre maloletnog tužioca N., nalazile u istoj situaciji kao i maloletni N. kritičnog dana, da su posmatrale napad psa na njihovog brata, da su u takvoj situaciji mogle očekivati da pas napadne i njih, pogrešno je stanovište nižestepenih sudova da su ovi tužioci trpeli strah za drugog. Po oceni revizijskog suda, maloletne tužilje T. i M.B. videvši celu situaciju napada psa na brata su trpele strah za sopstveni život jer se ponašanje psa u konkretnom slučaju nije moglo predvideti. Zbog toga je delimično usvojen njihov tužbeni zahtev i dosuđeno po 200.000,00 dinara za svaku od tužilja. Preko dosuđenih iznosa zahtev nije osnovan jer bi bio suprotan cilju i svrsi kojoj služi ova naknada.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom i trećem izreke.

U odnosu na roditelje, tužioce D.B. i L.B., revizija nije osnovana.

Po članu 201. Zakona o obligacionim odnosima tužiocima – roditeljima bi pripadala naknada štete samo u slučaju smrti ili teškog invaliditeta člana uže porodice. Kako u konkretnom slučaju nije došlo do teškog invaliditeta maloletnog tužioca već do naruženja, umanjenja životne aktivnosti i pretrpljenog straha, bez obzira na bojazan i strah koji su tužioci trpeli ovom prilikom, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da se u ovim situacijama tužiocima ne može priznati ova vrsta štete.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u stavu četvrtom izreke.

Tužiocima maloletnim N., M. i T.B. na osnovu člana 165. ZPP pripadaju troškovi postupka odmereni prvostepenom presudom i troškovi na ime sastava revizije 112.500,00 dinara, sve odmereno prema važećoj AT i TT.

Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu petom izreke.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.