Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević, Marine Govedarica, Slađane Nakić-Momirović i Milomira Nikolića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca S.Đ. iz K., čiji je punomoćnik Z.P., advokat iz K., protiv tuženog P.z.t. T.S. AD B., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1120/14 od 24.04.2015. godine, u sednici održanoj 06.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1120/14 od 24.04.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1120/14 od 24.04.2015. godine i Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3890/12 od 22.11.2013. godine i predmet vraća Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3890/12 od 22.11.2013. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime određenih vidova nematerijalne štete isplati iznose bliže opisane u tom delu izreke i da mu naknadi troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1120/14 od 24.04.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju pozivajući se na član 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačenja sudske prakse i tumačenja prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog po ugovoru o radu 28.11.2008. godine obavljao je poslove TT mehaničara u razdelniku sa opisom poslova bliže navedenom u nižestepenim presudama. Po izvršenom radnom zadatku 18.02.2011. godine oko 19,00 časova tužilac je sa zaposlenim N.A. (svedokom u ovom predmetu) izašao iz objekta tuženog ATC E. u … ulici u K. u kom je sa svedokom obavljao rad. N.A. je ispao ključ od ulaznih vrata objekta koji su bili dužni da zaključaju. Ključ je upao u tehnički otvor – šaht ispred ulaznih vrata u objekat. U nameri da izvade ključ tužilac i svedok su samoinicijativno, bez konsultacija sa nadležnim organom tuženog, uklonili metalnu rešetku sa šahta, tužilac je stao na platformu od armiranog stakla koja je bila prekrivena lišćem, a koja je pokrivala polovinu šahta, platforma je pukla i tužilac je upao u šaht dubine od oko 170cm. Tom prilikom tužilac je zadobio povrede bliže opisane u nižestepenim presudama zbog čega je životna aktivnost tužioca umanjena za 25%. U momentu povređivanja trpeo je strah u intenzitetu i dužini bliže opisanoj u nižestepenim presudama.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da je uzrok štete radnja oštećenog i da ne postoji osnov, odgovornost tuženog poslodavca za štetu koju tužilac trpi, zbog čega su odbili zahtev tužioca. Po oceni nižestepenih sudova do povrede tužioca došlo je usled nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca, samovlasnim preduzimanjem radnje od strane oštećenog koji je uklonio metalnu rešetku kojom je obezbeđen šaht, a potom u nameri da uđe u šaht stao na platformu šahta od armiranog stakla koje je pokrivalo polovinu otvora šahta. Kako prethodno nije obavestio nadležni organ o radnjama koje će preduzeti i kako šteta koju oštećeni trpi nije u vezi sa opasnom delatnošću kojom se bavi tuženi, to je povreda koju je tom prilikom tužilac zadobio posledica njegovog nepažljivog ponašanja koje isključuje odgovornost tuženog kao poslodavca.

Stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

Po članu 164. Zakona o radu ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Prema članu 174. ZOO za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.

Rad odnosno, odnosno radno mesto podrazumeva dolazak i odlazak s posla i ceo prostor određenog preduzeća u kome radnik boravi za vreme radnog vremena bez obzira da li u tom prostoru trenutno izvršava radni zadatak, koristi pauzu ili se nalazi u dolasku ili odlasku sa svog radnog mesta.

U konkretnom slučaju, tužilac se povredio odlazeći sa posla tako što je pokušao da dohvati ključ koji je upao u šaht. Pošto se objekat morao zaključati pre napuštanja, to su tužilac i njegov kolega morali stići do ključa. Da bi dohvatili ključ preduzeli su radnju koja je dovela do povrede tužioca. Na ovaj način, tužilac je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pretrpeo povredu u vezi sa radom. Pored toga, tuženi odgovara i na osnovu člana 174. ZOO jer se šaht nalazio ispred njegovog objekta, zbog čega se on smatra imaocem šahte (opasne stvari). Okolnosti vezane za preduzimanje radnje dohvatanja ključa i povređivanja tužioca mogu uticati na utvrđivanje doprinosa tužioca u nastanku štete, ali ne mogu isključiti odgovornost tuženog preduzeća da ovu štetu naknadi.

U ponovnom postupku, nižestepeni sudovi će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i utvrditi eventualno postojanje doprinosa tužioca u nastanku štete što će uzeti u obzir prilikom odmeravanja njene visine.

Na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.