U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca Z.V. iz B., čiji je punomoćnik D.R., advokat iz D., protiv tuženog L.u. G.R. u D., čiji je punomoćnik u revizijskom postupku M.V., advokat iz D., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 369/13 od 26.04.2013. godine, u sednici održanoj 18.05.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 369/13 od 26.04.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu – Sudske jedinice u Despotovcu, P1 183/12 od 26.10.2012. godine, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog broj 86/11 od 22.02.2011. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj 244/08 od 12.11.2008. godine zbog prestanka potrebe za njegovim radom; pa je tuženi obavezan da tužioca vrati na rad. Odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da ga vrati na radno mesto upravnika lovišta, kao neosnovan. Tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati 61.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 369/13 od 26.04.2013. godine, stavom I izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena je navedena prvostepena presuda. Stavom II izreke odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv stava trećeg izreke navedene prvostepene presude.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to protiv odluke sadržane u stavu I izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, predlažući da se ista odbije.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11) koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana. Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se uopšteno navodi da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, ali bez konkretizacije te odredbe, da bi se mogla ispitivati osnovanost ovih navoda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je veterinarski tehničar IV stepena stručne spreme koji je svojevremeno zasnovao radni odnos kod tuženog, kod koga je u jednom periodu bio upravnik lovišta do 2007. godine, kada je odlukom predsednika LU razrešen te funkcije. Nakon toga, tuženi je sa tužiocem zaključio ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti br.244/08 od 12.11.2008. godine, kojim je u članu 1, konstatovano da mu radni odnos kod tuženog teče od 12.06.1987. godine na radnom mestu tehničkog sekretara, dok je članom 2. istog ugovora tužilac odmah raspoređen da obavlja poslove stručnog radnika na fazaneriji, a članom 3. istog ugovora mu je utvrđena zarada za to radno mesto. Tužilac je protiv tuženog vodio spor za poništaj članova 2. i 3. ovog ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 12.11.2008. godine, u kojem je ishodovao pravnosnažnu (delimičnu) presudu Opštinskog suda u Despotovcu P1 br.518/08 od 13.04.2009. godine, kojim je delimično usvojen njegov tužbeni zahtev i poništeni članovi 2. i 3. navedenog ugovora. Za vreme trajanja tog parničnog postupka tuženi je dva puta udaljavao tužioca sa rada na po tri meseca, a protiv tužioca je bio podneo i krivičnu prijavu za navodnu poslugu novcem i falsifikovanja isprave, od kog krivičnog dela je tužilac oslobođen pravnosnažnom presudom K br.9/09 od 28.05.2009. godine. Takođe je utvrđeno da je u vreme zaključenja navedenog ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 12.11.2008. godine, Komunalna inspekcija – Odeljenje za inspekcijske poslove Opštinske uprave D. 04.04.2008. godine, donela rešenje po kome tuženi ne ispunjava uslov za držanje fazanske divljači, zbog čega je zabranjen rad fazanerije, pa je Upravni odbor tuženog 17.01.2011. godine doneo odluku o prestanku rada fazanerije, kao i odluku o ukidanju radnog mesta stručnog radnika na fazaneriji. U to vreme tuženi je, pored tužioca imao još dvoje zaposlenih u radnom odnosu na neodređeno vreme, zbog čega nije postojala obaveza tuženog za donošenje programa rešavanja viška zaposlenih. Pobijanim rešenjem tuženog od 22.02.2011. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, zbog prestanka potrebe za obavljanjem posla stručnog radnika na fazaneriji i isplaćena mu je otpremnina. Osim što je članom 2. ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 12.11.2008. godine, tužioca premestio na radno mesto stručnog radnika na fazaneriji (koji član je poništen navedenom pravnosnažnom presudom) tuženi ga nije rasporedio na to radno mesto ni jednim drugim aktom, niti je dokazao da je tužilac obavljao te poslove.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da pobijano rešenje tuženog o otkazu ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima od 22.02.2011. godine nije doneto zakonito u skladu sa članom 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, jer tužilac tada nije ni radio na poslovima stručnog radnika na fazaneriji, niti je na taj posao bio raspoređen (a imajući u vidu da su članovi 2. i 3. tog ugovora poništeni pravnosnažnom presudom) da bi postojao opravdani razlog za otkaz koji se odnosi na potrebe poslodavca usled ekonomskih, tehnoloških ili organizacionih promena. Takođe su sudovi pravilno zaključili da tuženi nije dokazao da je tužilac obavljao poslove tog (ukinutog) radnog mesta, a da je na njemu teret dokazivanja te činjenice primenom člana 9. stav 2. ratifikovane Konvencije međunarodne organizacije rada broj 158. i člana 231. ZPP. Sledom pravnog zaključka o nezakonitosti pobijanog rešenja o otkazu, pravilno su obavezali tuženog na reintegraciju tužioca, na osnovu člana 191. Zakona o radu.

Isplata otpremnine je samo jedan od razloga za ocenu ispunjenosti zakonskih uslova za otkaz ugovora o radu zbog tzv. tehnološkog viška, u smislu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, pa činjenica što ju je tuženi isplatio tužiocu u skladu sa članom 158. Zakona o radu, sama po sebi ne utiče na pravilnost zaključka o nezakonitosti pobijanog rešenja o otkazu. Zato nisu osnovani revizijski navodi tuženog o pogrešno primenjenom materijalnom pravu.

Pravilno je odlučeno i o troškovima postupka na osnovu članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.