Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić- Momirović, članova veća, u parnici tužioca M.J. iz B., čiji je punomoćnik Đ.K., protiv tuženog RTB B. g., koga zastupa S.B., advokat iz Z., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1874/15 od 04.09.2015. godine, u sednici održanoj 11.02.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1874/15 od 04.09.2015. godine kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 1874/15 od 04.09.2015. godine i presuda Osnovnog suda u Boru P1 77/15 od 05.06.2015. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru P1 77/15 od 05.06.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu isplati razliku zarade invalida rada sa preostalom radnom sposobnošću između primljene zarade na poslovima kompresoriste do zarade koju bi ostvario na poslovima VKV automehaničar u periodu od 01.02.2012. godine zaključno sa 31.08.2014. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima bliže opisanim u izreci sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos počev od poslednjeg dana u narednom mesecu za svaki prethodni mesec do konačne isplate, kao i da na navedene iznose obračuna i uplati pripadajuće doprinose za invalidsko i penzijsko osiguranje Republičkom fondu PIO, doprinos za zdravstveno osiguranje Zavodu za zdravstveno osiguranje po važećim osnovicama na dan isplate i da Republičkom fondu PIO preda uredno popunjene obrasce M4 i M8. Stavom drugim izreke, odlučeno je o troškovima postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1874/15 od 04.09.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na član 404. ZPP.

Odlučujući o ispunjenosti uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji zbog potrebe tumačenja prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu VKV automehaničar do trenutka kada mu je utvrđena invalidnost i kada je prema preostaloj radnoj sposobnosti raspoređen na radno mesto kompresoriste. Rešenjem RF PIO od 30.03.2007. godine tužiocu je određena naknada zarade zbog manje isplaćene zarade na drugom radnom mestu. Tužilac je priložio pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Boru u predmetima vođenim između istih stranaka i po istom osnovu za druge vremenske periode kojima je tuženi obavezan da tužiocu ovu razliku isplati. Veštačenjem preko veštaka finansijske struke obračunata je razlika od isplaćenog iznosa na poslovima kompresoriste do iznosa koji bi tužilac ostvario da je radio na radnom mestu VKV automehaničar za period 01.02.2012. do 31.08.2014. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima u ukupnom iznosu od 268.679,38 dinara na osnovu podataka za uporednog radnika koji je obavljao poslove koji su u potpunosti odgovarali kvalifikaciji i poslovima koje je tužilac obavljao pre nastupanja invalidnosti. Na nalaz veštaka ni tužilac ni tuženi nisu imali primedbi.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su obavezali tuženog da tužiocu isplati razliku naknade u zaradi u skladu sa nalazom i mišljenjem veštaka koji je izvršio obračun u skladu sa članom 224. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je zbog pogrešne primena materijalnog prava izostalo potpuno utvrđenje činjeničnog stanja.

Prema članu 224. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju korisnik prava na naknadu zbog rada sa skraćenim radnim vremenom (II kategorije invalidnosti), naknade zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu (III kategorije invalidnosti), naknade po osnovu preostale radne sposobnosti, naknade po osnovu raspoređivanja na drugi odgovarajući posao i opasnosti od nastanka invalidnosti koji je zaposlen, zadržava iznos naknade koju koristi na dan stupanja na snagu ovog zakona s tim što ona ne može biti veća od 50% iznosa prosečne zarade po zaposlenom u Republici u 2002. godini koji objavljuje organ nadležan za poslove statistike. Stavom drugim izreke utvrđeno je da se naknade usklađuju na način predviđen za usklađivanje penzija.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su dosudili razliku zarade koju je tužilac ostvario obavljajući posao pre nastanka invalidnosti i ostvarene zarade na drugom odgovarajućem poslu, a kao osnov za upoređivanje je uzet uporedni radnik iste kvalifikacije i radnog mesta na kome je tužilac radio pre nastanka invalidnosti.

S obzirom da se iz nalaza i mišljenja veštaka ne može zaključiti da li je obračun dat u skladu sa citiranim članom 224. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju niti se iz odluka nižestepenih sudova može zaključiti da li tužilac ovo pravo crpi iz PKU tuženog na šta ukazuju prethodno pravnosnažno okončani postupci u istoj stvari između istih stranaka ali za drugi period, od kojih činjenica zavisi pravilna primena materijalnog prava, nižestepene presude su morale biti ukinute.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i pošto utvrdi sve činjenice bitne za pravilnu primenu materijalnog prava, odlučiće o tužbenom zahtevu.

Na osnovu člana 416. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.