U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilaca maloletne T.O. iz I. i maloletnog S.O. iz I., koje zastupa zakonska zastupnica D.O.1 iz I., čiji je punomoćnik N.J., advokat iz I., protiv tuženog D.O.2 iz I., čiji je punomoćnik L.B., advokat iz I., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 353/15 od 19.08.2015. godine, u sednici održanoj 25.05.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 353/15 od 19.08.2015. godine, u preinačujućem delu prvog stava izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudske jedinice u Inđiji P2 104/14 od 03.06.2015. godine, obavezan je tuženi da, na ime doprinosa za izdržavanje unuka – maloletnih tužilaca T.O. i S.O., plaća mesečno po 8.000,00 dinara za svakog od njih, počev od podnošenja tužbe 20.09.2011. godine, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, sa zakonskom zateznom kamatom od padanja u docnju do isplate, na ruke zakonske zastupnice, kao i da maloletnim tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 61.500,00 dinara. Odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog, a do traženog iznosa na ime doprinosa izdržavanja unuka od po 15.000,00 dinara mesečno, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka do traženog iznosa od 92.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 353/15 od 19.08.2015. godine, u prvom stavu izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudske jedinice u Inđiji P2 104/14 od 03.06.2015. godine, u pobijanom usvajajućem delu odluke o obavezi zakonskog izdržavanja preinačena, tako što je obaveza tuženog snižena na iznos od po 4.000,00 dinara mesečno za svakog od maloletnih tužilaca i što je obaveza utvrđena počev od 18.07.2014. godine, a preko navedenog, do dosuđenog, tužbeni zahtev je odbijen, dok je u preostalom pobijanom delu presuda potvrđena. U drugom stavu izreke, odlučeno je da se tuženom ne dosuđuju traženi troškovi žalbenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude, u odnosu na preinačujući deo prvog stava izreke, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu i to odluku koja se odnosi na preinačujući deo prvog stava izreke, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je deda po ocu maloletnih tužilaca. Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P2 1782/11 od 25.04.2014. godine, otac tužilaca B.O., obavezan je da za svoju decu maloletne tužioce T. i S., plaća na ime doprinosa za izdržavanje, po 5.000,00 dinara mesečno počev od 01.02.2011. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi. Otac maloletnih tužilaca ovu obavezu nije plaćao i zakonska zastupnica odnosno majka maloletnih tužilaca je 2013.godine pokrenula izvršni postupak u kojem je samo delimično naplaćeno ovo potraživanje. Inače je otac maloletnih tužilaca delimično nesposoban za rad usled bolesti, jer mu je postavljena dijagnoza agorafobije, bez imovine je i zaposlenja. Tuženi je nakon razvoda braka svog sina, isplatio na račun zakonske zastupnice iznos od 150.975,00 dinara, za izdržavanje maloletnih tužilaca. Takođe je tuženi je posedovao kuću koja je prodata u sudskom izvršnom postupku zbog upisane hipoteke za kredit koji je uzela zakonska zastupnica tužilaca i koji nije vratila. Zbog toga što mu je kuća prodata, tuženi je podstanar i za zakup stana plaća 100 evra mesečno, a za režijske troškove izdvaja još 12.000,00 dinara. Star je, ima 74 godine, prima deviznu penziju od oko 580 evra mesečno, a pored toga prima na ime penzije još 1.482,70 dinara mesečno. Za izdržavanje svoje dece – B.O. i još jednog sina, takođe delimično radno sposobnog, koji žive u montažnom objektu, plaća 200 evra mesečno, dok ostatak novca troši na hranu i lekove. Maloletna T. je stara 16 godina i pohađa drugi razred srednje škole, a maloletni S. je star 12 godina i učenik je petog razreda osnovne škole. Za njihovo mesečno izdržavanje – školske potrebe, ishranu, odeću, higijenu, vannastavne aktivnosti i ostalo, potrebno je, i to za maloletnu T. 25.000,00 dinara a za maloletnog S. 20.000,00 dinara. Maloletni tužioci žive sa majkom u kući njenih roditelja koji su penzioneri i koji joj pomažu u izdržavanju dece. Majka maloletnih tužilaca je zaposlena kao trgovac i zarađuje 23.000,00 dinara mesečno. Drugih prihoda niti imovine nema.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tuženi treba da doprinosi izdržavanju maloletne dece po 4.000,00 dinara mesečno za svakog.

Odredbom člana 154. stav 2. Porodičnog zakona, propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u pravnoj ushodnoj liniji, ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona, propisano je, u prvom stavu, da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. U drugom stavu ovog člana je propisano da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U trećem stavu istog člana je propisano da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U četvrtom stavu ovog člana je propisano da minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

U konkretnom slučaju, pravilan je zaključak drugostepenog suda, a imajući u vidu sve okolnosti koje su utvrđene, kao i kriterijume za procenu potreba maloletne dece – uzrast deteta, mogućnosti tuženog – da je tuženi u mogućnosti da plaća na ime izdržavanja dece po 4.000,00 dinara mesečno. Pobijana odluka doneta je u skladu sa citiranim odredbama, pritom je vođeno računa i o minimalnoj sumi izdržavanja iz člana 160. stav 4. navedenog zakona, pa je visina izdržavanja određena u svemu u skladu sa odredbama člana 160. – 162. Porodičnog zakona. Drugostepeni sud je za ovakvu odluku dao potpune razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, pa su stoga suprotni navodi revizije neosnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.