Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog o sednici veća, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. R.V., adv. N.M., u delu u kojem je podnet zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. u vezi sa čl. 265. stav 1. i 261. stav 2. tačka 7) ZKP i u vezi sa Tarifnim brojem 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Odredbom člana 486. stav 2. ZKP propisano je da o zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1.), Vrhovni kasacioni sud odlučuje samo ako smatra da je reč o pitanju od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim rešenjima, time što nisu priznati troškovi na ime nagrade branioca za prisustvo saslušanju tri lica ponaosob u istrazi dana 15.11.2012. godine, pogrešno primenjena odredba Tarifnog broja 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata koja se odnosi na odbranu okrivljenog u predistražnom i istražnom postupku i kojom je jasno propisano da, u slučaju kada policija, tužilac ili sud preduzimaju više procesnih radnji sukcesivno, advokatu pripada propisani iznos nagrade za svaku pojedinačnu procesnu radnju kojoj je prisustvovao ili pristupio, pri čemu navedena odredba ne propisuje nikakav uslov koji se odnosi na broj primljenih poziva za saslušanje, ni na vremensko trajanje procesne radnje.

Izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi sa članom 261. stav 2. tačka 7) ZKP u vezi sa Tarifnim brojem 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 121/2012), mada je ovako ne opredeljuje, a koja je identična povredi zakona o kojoj se Vrhovni kasacioni sud već izjasnio u svojoj ranije donetoj presudi koja je dostupna licima koja imaju pravni interes i to u presudi Kzz 189/2013 od 04.12.2013. godine, kojom je o istovetnom pravnom pitanju koje se tiče primene Tarifnog broja 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata već odlučeno i utvrđena povreda zakona zbog zauzimanja pogrešnog stanovišta drugostepenog suda o ovom pitanju, istovetnog stanovištu koje zastupa branilac okr. R.V. u ovom slučaju. Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, povreda zakona o kojoj je reč, izložena u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. R.V., nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Pored navedenog, branilac okr. R.V. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je neosnovano odbijen zahtev za troškove branioca koji se odnose na razmatranje spisa predmeta i sastav podneska-troškovnika, osporavajući činjenična utvrđenja i zaključke suda da se ne radi o nužnim troškovima odbrane i ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP zbog odsustva razloga u drugostepenom rešenju za nepriznavanje određenih troškova branioca, što međutim, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tač. 2.) i 4) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                           Janko Lazarević,s.r.