Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su blagovremeno izjavili:

-branilac okrivljenog N.Ž., advokat M.Š. zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog N.Ž. oslobodi od optužbe ili mu izrekne blažu krivičnu sankciju, ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovnu odluku;

-branilac okrivljenog L.N., advokat S.V., zbog povrede člana 485. stav 1. u vezi st. 2. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog L.N. oslobodi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku;

-branilac okrivljenog M.N., advokat R.M. u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati nižestepenim sudovima na ponovnu odluku ili da iste preinači i u odnosu na okrivljenog M.N. odbije optužbu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Branioci okrivljenih u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, budući da se u konkretnom slučaju radi o stvari koja je već pravnosnažno presuđena, a s obzirom na to da je povodom istog događaja prema okrivljenima vođen i disciplinski postupak u kojem je okrivljeni M.N. osuđen od strane Vojno disciplinskog suda u Nišu na disciplinsku kaznu zaustavljanje u napredovanju u trajanju od tri godine, a okrivljeni N.Ž. i L.N. su pravnosnažno oslobođeni odgovornosti za kršenje bilo kakvih vojnih propisa, naredbi i mera.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odluka doneta u disciplinskom postupku ne može biti osnov pozivanja na presuđenu stvar, već to može biti samo odluka u postupku povodom nekog kažnjivog dela, a ne disciplinskog prestupa. U vezi sa tim, disciplinska i krivična odgovornost se načelno ne isključuju, odnosno nezavisne su jedna od druge.

Iz iznetih razloga, neosnovano branioci okrivljenih u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da je pobijanim presudama povređeno načelo ne bis in idem, odnosno da su iste donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer po oceni ovog suda, u predmetnom postupku se nije drugi put sudilo o istoj stvari, s obzirom na to da se odluka doneta u disciplinskom postupku ne može u krivičnopravnom smislu uzeti kao presuđena stvar.

Pored toga, branilac okrivljenog N.Ž. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona u smislu člana 439. tačka 2) ZKP, i u vezi sa tim navodi da su iz činjenica koje su utvrđene u predmetnom krivičnom postupku nižestepeni sudovi pogrešno zaključili da je okrivljeni N.Ž. predmetno krivično delo učinio sa umišljajem, jer po oceni branioca iz svih konkretnih okolnosti slučaja samo je moguće zaključiti da je okrivljeni N.Ž. izvršio nehatni oblik predmetnog krivičnog dela propisan stavom 5. člana 410. KZ, s obzirom na to da je okrivljeni N.Ž. i radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela i posledicu učinio iz nehata.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, iako branilac okrivljenog formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u suštini osporava činjenične zaključke nižestepenih sudova vezano za stepen krivice koji je postojao kod okrivljenog N.Ž. prilikom izvršenja predmetnog krivičnog dela, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog N.Ž. u zahtevu ističe da je u konkretnom slučaju opasnost za život i telo poginulog vojnika bila izazvana propuštanjem da se preduzmu mere u okviru nadležnosti okrivljenog M.N., te da su nižestepeni sudovi pogrešno zaključili da nepreduzimanjem mera iz nadležnosti okrivljenog N.Ž. je došlo do teže posledice predmetnog krivičnog dela, te u tom smislu u zaključcima nižestepenih sudova ne navodi se kakve veze sporna osnovna i teža posledica predmetnog dela imaju sa naređenjem okrivljenog N.Ž. da se izvede gađanje na predmetnom strelištu.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog N.Ž. ukazuje na to da je u pobijanim presudama pogrešno utvrđeno činjenično stanje, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okriljenog L.N. u zahtevu citira delove obrazloženja prvostepene i drugostepene pobijane presude i iz istih izvodi zaključke da u konkretnom slučaju nije bilo odgovornosti okrivljenog L.N., budući da se kritični događaj desio u fazi pripreme strelišta za gađanje, odnosno da gađanje još nije ni počelo, pri tome ističući da je osuda L.N. u konkretnom slučaju zasnovana samo na osnovu verovatnoće, a ne na osnovu izvesnosti u određene činjenice.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog L.N. daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza tokom postupka i iz nje izvodi činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u nižestepenim presudama, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih N.Ž. i L.N. u ovim delovima ocenio kao nedozvoljene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahteve branilaca okrivljenih N.Ž. i L.N. odbacio kao nedozvoljene.

Zapisničar - savetnik                                                                                           Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                       Janko Lazarević,s.r.