Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 1493/15 od 17.03.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog N.V. i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Senti K.br.426/13 od 15.09.2015. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog N.V. - advokat D.A. zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i u celini ukine pravnosnažne presude Osnovnog suda u Senti K.br.426/13 od 15.09.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 1493/15 od 17.03.2016. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, samo formalno navodeći da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, s tim što u obrazloženju zahteva branilac ne ukazuje jasno i precizno na kom tačno nezakonitom dokazu se pobijane presude zasnivaju i zbog čega je isti nezakonit. Naime, branilac okrivljenog suštinski u obrazloženju zahteva samo osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da nije na nesumnjiv način dokazano da je okrivljeni N.V. izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim i osuđen, već da se njegova krivica zasniva na pretpostavkama, obzirom da sudovi nisu pravilno cenili nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke mr L.F. u kojem je veštak naveo da je osnovni propust u predmetnoj saobraćajnoj nesreći izazvao biciklista i da je on uzrokovao istu, te da nije bilo tog propusta ne bi ni bilo nezgode, zatim da sudovi nisu cenili činjenicu da nisu nađeni materijalni tragovi u vidu oštećenja na biciklu i prikolici koji bi na nesumnjiv način potvrdili da je došlo do kontakta između prikolice okrivljenog i pokojnog oštećenog, a to se na nesumnjiv način ne može utvrditi ni iz nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke dr L.A., a takođe sudovi nisu dali razloge zbog čega nisu prihvatili odbranu okrivljenog, niti su utvrdili doprinos pokojnog oštećenog, iako je veštak dr N.V.-M. – specijalista neuropsihijatrije u svom nalazu i mišljenju navela da pokojni oštećeni koji je vozio bicikl, usled alkohola u krvi, nije bio sposoban za bezbedno učestvovanje u saobraćaju. Sve napred navedeno po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u bitnom predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza u pravnosnažnim odlukama.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, nejasna i protivrečna sama sebi, tako da se ne može sa sigurnošću ispitati. Navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude suštinski pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, iako formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 2. tačka 1) ZKP), te zbog povrede koja nije taksativno nabrojana u članu 485. stav 4. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog N.V. - advokata D.A. na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                          Nevenka Važić,s.r.