Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca osumnjičenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Kt 1210/12 od 02.03.2016. godine Javni tužilac Trećeg osnovnog javnog tužilaštva odbacio krivičnu prijavu punomoćnika oštećenog Privrednog društva „U. K. R.“ d.o.o. B.-advokata V.P. od 25.01.2012. godine, podnetu protiv M.P. zbog krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Povodom navedene krivične prijave osumnjičeni M.P. angažovao je branioca adv. M.Č., koji je dana 14.04.2016. godine, podneo zahtev za isplatu troškova na ime nagrade i naknade troškova i to na ime pristupa neodržanim dokaznim radnjama 13.03.2015. i 08.05.2015. godine u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu kao i na ime prisustva održanim dokaznim radnjama dana 26.06.2015. godine i 14.08.2015. godine u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu, a koji zahtev je pobijanim prvostepenim rešenjem odbijen kao neosnovan, a sa razloga što u odnosu na osumnjičenog M.P. nije pokrenut krivični postupak. Po stavu iznetom u prvostepenom rešenju ne može se primeniti odredba člana 265. Zakonika o krivičnom postupku koji reguliše naknadu troškova iz budžetskih sredstava i na teret drugih lica, pa je po prvostepenoj odluci troškove dužno da plati zastupano lice. Žalba branioca osumnjičenog protiv navedenog rešenja odbijena je pobijanim drugostepenim rešenjem, a u obrazloženju rešenja nevedeno da u konkretnom slučaju krivični postupak nije pokrenut u smislu člana 7. ZKP, zbog čega osumnjičeni nema pravo na naknadu troškova iz člana 261. ZKP.

Izneti zaključci u pobijanim rešenjima ne mogu se prihvatiti iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 14) ZKP koji član reguliše značenje izraza upotrebljenih u tom zakoniku, izrazom „postupak“ propisan je predistražni postupak i krivični postupak.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP je propisano da troškovi krivičnog postupka su izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je stavom 2. tačka 7) istog člana između ostalog propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, po oceni ovog suda ne može se prihvatiti zaključak iznet u prvostepenom i drugostepenom rešenju da osumnjičenom ne pripadaju troškovi postupka, jer u konkretnom slučaju krivični postupak nije ni pokrenut u smislu člana 7. ZKP, upravo iz razloga jer je odredba člana 261. stav 1. ZKP, koji član reguliše troškove krivičnog postupka, propisuje da su to izdaci učinjeni povodom „postupka“, dakle i predistražnog i krivičnog postupka (član 2. stav 1. tačka 14) ZKP).

Pri tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravno dejstvo koje rešenje o odbačaju krivične prijave ima u odnosu na troškove koji su nastali u postupku povodom krivične prijave se može poistovetiti sa pravnim dejstvom koji obustava krivičnog postupka proizvodi u odnosu na troškove krivičnog postupka.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda u pobijanim rešenjima je povređen zakon u smislu člana 441. stav 4. ZKP, jer kako je u konkretnom slučaju u postupku povodom krivične prijave (predistražnom postupku) osumnjičeni M.P. imao troškove na ime angažovanja branioca, te kako je krivična prijava protiv njega rešenjem Javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu odbačena, to zahtev za naknadu predmetnih troškova, branioca osumnjičenog nije mogao da bude odbijen iz razloga navedenih u pobijanim rešenjima.

Sa iznetih razloga, pobijana rešenja su morala biti ukinuta i predmet vraćen Trećem osnovnom javnom tužiocu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                               Nevenka Važić,s.r.