Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 47/16 od 19.04.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih R.P.1, V.T., R.M., M.A., G.Š., LJ.P. i E.A., izjavljene od strane njihovih branilaca, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Somboru, a presuda Višeg suda u Somboru K 65/14 od 20.11.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

-branilac okrivljenog R.P.1, advokat G.J., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog R.P.1 oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljene V.T., advokat B.T., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači u odnosu na okrivljenu V.T. i istu oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljene G.Š., advokat Z.S., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tač. 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude u odnosu na okrivljenu G.Š. i istu oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljenog LJ.P., advokat R.P.2, zbog povrede zakona iz čl. 438. stav 1. tačka 1) i 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači u smislu navoda iz zahteva;

-branilac okrivljenih R.M. i M.A., advokat Ž.G., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog R.M. oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljenog E.A., advokat I.D., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog E.A. oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih R.P.1, V.T., G.Š., LJ.P. i R.M., Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca navedenih okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, ocenjujući pri tome zakonitost dokaza koji su predmet ispitivanja i u smislu člana 604. ZKP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11....55/14), našao:

Branioci okrivljenih R.P.1, V.T. i R.M. u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da je u predmetnom postupku učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, i u tom smislu kao nezakonit dokaz označavaju transkripte telefonskih razgovora, ističući da su ovi „transkripti“ sačinjeni suprotno tada važećim odredbama zakonika o krivičnom postupku, budući da nije postojala naredba istražnog sudije da se snimci dobijeni upotrebom tehničkih sredstava u celini ili delimično prepišu i opišu.

Međutim, kako se u spisima predmeta nalazi više naredbi istražnog sudije Okružnog suda u Somboru Str Pov 116/09 kojima je određen nadzor i snimanje komunikacije lica M.S. i R.P.1 koja se obavlja putem telefona i drugih tehničkih sredstava, to su po oceni ovog suda i transkripti sa navedenih snimljenih razgovora (koje razgovore su ova lica obavljala kako međusobno tako i sa nekim od okrivljenih u ovom postupku i sa drugim licima) koji su pročitani kao dokaz u ovom postupku, zakonit dokaz. Pri čemu, a kako je odredbom člana 504z stav 2. ranije važećeg ZKP propisano da istražni sudija može odrediti da se snimci dobijeni upotrebom tehničkih sredstava u celini ili delimično prepišu i opišu, to je, po oceni ovog suda, pogrešan zaključak branilaca okrivljenih da je bila potrebna naredba istražnog sudije za prepis navedenih snimaka, budući da iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da je za prepis snimaka potrebna odluka istražnog sudije, a za koju nije propisana posebna forma.

Pored toga, branioci okrivljenih V.T. i R.M. u zahtevima ističu i da su navedeni transkripti telefonskih razgovora nezakonit dokaz budući da snimak komunikacije koja je obavljena putem telefona u konkrtnom slučaju nije reprodukovan na glavnom pretresu u smislu člana 405. stav 2. ZKP.

Kako je Viši sud u Somboru na zapisniku o glavnom pretresu od 18.03.2011. godine u predmetu K 65/14 na saglasan predlog stranaka pročitao između ostalog i transkripte pribavljene merom nadzora i snimanja razgovora, te precizno na zapisniku označio koji su to razgovori između kojih lica i kog dana su obavljeni, pri čemu stranke nisu imale primedbe na navedene transkripte u smislu da ti razgovori eventualno nisu obavljeni između lica koja su u transkriptima označena, to u konkretnom slučaju činjenica da tonski snimak nije reprodukovan na glavnom pretresu ne utiče na zakonitost dokaza – transkripta snimljenih telefonskih razgovora, zbog čega su navodi branilaca okrivljenih i u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog R.P.1, u zahtevu za zaštitu zakonitosti vezano za bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističe da se pobijane presude zasnivaju i na iskazima saokrivljenih koji su sklopili sporazum o priznanju krivičnog dela sa tužilaštvom, pa po oceni branioca, sud nije mogao da zasnuje presudu na iskazima koji su ovi okrivljeni dali prilikom sklapanja navedenih sporazuma.

Kako su nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja, uzeli u obzir iskaze saoptuženih sa kojima je sklopljen sporazum o priznanju krivice i to: D.P., M.T., F.P., B.R., N.L. i B.K., sa čijom sadržinom su se upoznali u smislu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, to po oceni ovog suda, navedeni iskazi predstavljaju dokaze izvedene u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, zbog čega su izneti navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenog R.P.1, kao nedozvoljen dokaz označava i odbranu okrivljenog datu na zapisniku pred Apelacionom sudu u Novom Sadu na pretresu od 19.04.2016. godine, navodeći da je ovaj dokaz pribavljen suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku jer na zapisniku nema uputstva okrivljenom o njegovim pravima.

Međutim, kako je okrivljeni R.P.1 na zapisniku o pretresu pred Apelacionim sudom u Novom Sadu od 19.04.2016. godine ostao pri svojoj odbrani datoj tokom postupka, odnosno negirao izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, uz određena pojašnjenja svoje odbrane, to po oceni ovog suda odbrana okrivljenog R.P.1 data na navedenom zapisniku nije dokaz na kome se zasnivaju pobijane presude i kao takav ne utiče na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljene G.Š., u zahtevu za zaštitu zakonitosti takođe ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim navodi da su pobijane presude u odnosu na okrivljenu G.Š. zasnovane na odbrani koju je ova okrivljena dala prilikom saslušanja u Policijskoj upravi Sombor 26.07.2010. godine, pri čemu branilac smatra da je odbrana ove okrivljene data na navedenom zapisniku nezakonit dokaz, budući da okrivljena tada nije bila poučena o pravu da se postupak protiv nje može voditi na njenom maternjem-mađarskom jeziku ili da odbranu može dati u prisustvu sudskog tumače za mađarski jezik, niti se ona odrekla tog prava, zbog čega, po oceni branioca, sudovi je trebalo da izdvoje zapisnik o njenom saslušanju dat u policiji iz spisa predmeta.

Međutim, iako prilikom saslušanja u policiji 26.07.2010. godine okrivljen G.Š. nije poučena o pravu da u postupku upotrebljava svoj jezik i u slučaju da se postupak ne vodi na njenom maternjem jeziku da joj se obezbedi usmeno prevođenje, ona je prilikom saslušanja pred istražnim sudijom na zapisniku od 28.07.2010. godine u prisustvu branioca poučena o pravu da bude saslušana na mađarskom kao maternjem jeziku putem prevodioca, a kada je izjavila da razume srpski jezik i da ostaje kod iskaza koji je dala prilikom saslušanja u policiji, na koji način je ova okrivljena konvalidirala svoju odbranu datu u policiji, te u tom smislu ista se mogla korisiti kao dokaz prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja u ovom postupku i ne predstavlja nedozvoljen dokaz na kome se ne bi mogla zasnovati presuda u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog R.P.1, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u konkretnom slučaju okrivljeni R.P.1 nije postupao u svojstvu službenog lica u smislu člana 112. stav 3. tačka 1. KZ, te da se ne može raditi o krivičnom delu iz člana 367. KZ za koje je osuđen u ovom postupku, a kojim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Kako je branilac okrivljenog R.P.1 ukazivao na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, to Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao žalbeni sud na stranama 8. i 9. pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu i na koje razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP, zbog čega su izneti navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog R.P.1 ukazuje na to da za zaključke date u pobijanim presudama u spisima predmeta nema dokaza, odnosno da ne postoji nijedan pouzdan dokaz koji bi ukazao na to da je okrivljeni R.P.1 izvršio krivično delo za koje je osuđen, odnosno branilac ukazuje na to da je u pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Branilac okrivljene V.T. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, navodeći da je u prvostepenom postupku učestvovala sudija porotnik M.B.1 koja je morala biti izuzeta s obzirom na to da je njen suprug M.B.2 bio branilac po službenoj dužnosti okrivljenoj V.T. kada je saslušavana pred PU Sombor 27.07.2010. godine.

Iz spisa predmeta proizilazi da je branilac po službenoj dužnosti M.B.2 bio prisutan prilikom saslušanja okrivljene V.T. pred PU Sombor 27.07.2010. godine i da je okrivljena nakon saslušanja dostavila punomoćje za angažovanog branioca koji je izjavio žalbu istog dana, te da je od početka glavnog pretresa okrivljena V.T. imala angažovanog branioca.

Članom 37. stav 1. ZKP su propisane situacije u kojima će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, dok je stavom 2. istog člana propisano da sudija ili sudija porotnik može biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

Polazeći od navedenog, te imajući u vidu da je okrivljena V.T. u predmetu koji se vodio pred Višim sudom u Somboru imala angažovanog branioca, a da je branioca po službenoj dužnosti imala u predmetu koji se vodio u predkrivičnom postupku u policiji, a koji branilac po službenoj dužnosti je suprug sudije porotnika koja je kasnije učestvovala u predmetnom krivičnom postupku, po oceni ovog suda, branilac okrivljene navodima iz zahteva iako formalno označava povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u suštini ukazuje na povredu člana 37. stav 2. ZKP, a ne člana 37. stav 1. tačka 2) ZKP, budući da činjenica da je suprug sudije porotnika bio branilac okrivljene u postupku koji se vodio pred policijom, a ne u predmetu pred sudom, je okolnost zbog koje se sudija porotnik može izuzeti u smislu člana 37. stav 2. ZKP .

Branilac okrivljene V.T. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim navodi da je izreka prvostepene presude u odnosu na okrivljenu V.T. u potpunom opozitu izreci prvostepene presude koja se odnosi na okrivljenu G.Š., te da ne postoji nijedan iskaz svedoka ili okrivljenog u ovom postupku koji povezuje okrivljenu V.T. sa licima F.P., D.B., N.L. i B.K., pri čemu nižestepeni sudovi do krivice okrivljene V.T. dolaze logičkim tumačenjem i argumentima analogije, a ne na osnovu činjenica u čiju su izvesnost uvereni.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljene V.T. iako formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u nižestepenim presudama, i ukazuje na to da je izreka presude protivrečna sama sebi, odnosno da je pobijana prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog LJ.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 439. tačka 2) ZKP i u vezi sa istaknutim povredama najpre analizira nalaz i mišljenje neuropsihijtra profesora dr Č.N. i dolazi do zaključka da je R.P.1 u drugostepenom postupku veštačenja pravilno utvrdio da je kod okrivljenog LJ.P. nastupio potpuni gubitak radne sposobnosti i da je bilo osnova za penzionisanje, te da okrivljeni R.P.1 u drugostepenom postupku veštačenja nije doneo neistinit nalaz kako su to utvrdili nižestepeni sudovi. U vezi sa iznetim, branilac smatra da okrivljeni LJ.P. nije obećao poklon da službeno lice izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti, a kako je u ovom postupku oglašen krivim, već se u konkretnom slučaju eventualno moglo raditi o takozvanom nepravom aktivnom podmićivanju iz člana 368. stav 2. KZ, pa samim tim ako bi se radilo o tom delu došlo bi do nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja. Pored toga, branilac ističe da nižestepeni sudovi u pobijanim presudama nisu dali nijedan dokaz na osnovu koga su utvrdili da je okrivljeni LJ.P. predmetno krivično delo izvršio dana 15.10.2009. godine, već je po oceni branioca on delo izvršio pre stupanja na snagu novog krivičnog zakonika 11.09.2009. godine kada je navodno obećao poklon M.S. U tom smislu branilac zaključuje da su nižestepeni sudovi pravilno utvrdili vreme kada je okrivljeni izvršio krivično delo, mogao se u konkretnom slučaju primeniti Krivični zakonik koji je važio do 11.09.2009. godine.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, iako branilac okrivljenog LJ.P. ističe povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 439. tačka 2) ZKP, u suštini daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza tokom postupka, i iz nje izvodi činjenične zaključke drugačije od onih datih u nižestepenim presudama, odnosno osporava utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Branilac okrivljenog R.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom prvostepenom presudom od okrivljenog R.M. pogrešno oduzeto 500 evra na osnovu člana 267. stav 7. KZ, budući da je od njega moglo biti oduzeto samo 300 evra, te da je to isticano i u žalbi na prvostepenu presudu, ali da drugostepeni sud nije cenio te žalbene navode, na koji način je povredio odredbe čl. 457. i 460. stav 1. ZKP.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog pored istaknutih povreda iz člana 457. i 460. stav 1. ZKP ukazuje i na povredu člana 441. stav 2. ZKP, budući da smatra da je prvostepeni sud pogrešno izrekao odluku o oduzimanju imovinske koristi od okrivljenog R.M.

Pored toga, branilac okrivljenog R.M. ističe da je u obrazloženju pobijane prvostepene presude navedeno da je odluka o troškovima krivičnog postupka doneta u smislu čl.193, 194. i 196. tačka 3) ZKP, iako u važećem Zakoniku o krivičnom postupku naznačeni članovi ne regulišu troškove krivičnog postupka, zbog čega je, po oceni branioca, tokom postupka učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Branilac smatra da sud prilikom utvrđivanja visine troškova na koje je obavezao okrivljenog R.M. nije izveo dokaze kako bi utvrdio okolnosti imovinskog stanja ovog okrivljenog, a kojim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje da prilikom donošenja odluke o visini troškova sud je pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje vezano za imovinske prilike okrivljenog R.M.

Ostalim navodima iz zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog R.M. ukazuje da u odnosu na okrivljenog R.M. nije izveden nijedan dokaz na osnovu koga bi se moglo zaključiti da je ovaj okrivljeni izvršio predmetno krivično delo i koji bi ukazao na njegovu krivicu, odnosno da nijednim dokazom nije utvrđeno da je M.S. novac predao okrivljenom R.M., a kojim navodima branilac okrivljenog osporava utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca, zbog povrede zakona iz čl. 37. stav 2, 438. stav 2. tač. 2) i 3), 441. stav 2, 457. i 460. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud, zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih R.P.1, V.T. i R.M., u preostalom delu kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog LJ.P. u celosti, ocenio kao nedozvoljene.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP je propisano da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač1) do 3), član 441. st. 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP.

Kako iz spisa predmeta i to iz povratnica proizilazi da su okrivljeni M.A. i E.A. pobijanu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 47/16 od 19.04.2016. godine, lično primili 12.05.2016. godine, te da je branilac okrivljene M.A., advokat Ž.G. zahtev za zaštitu zakonitosti podneo 24.06.2016. godine, a branilac okrivljenog E.A., advokat I.D., 27.06.2016. godine, dakle po proteku zakonom propisanom roka iz člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih M.A. i E.A. ocenio kao neblagovremene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. ZKP, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahteve odbacio kao nedozvoljene, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP u delu u kojem je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.A. i E.A. odbacio kao neblagovremene.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                     Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                  Janko Lazarević,s.r.