.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 737/2016
28.06.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog T.S., zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata B.I., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu K 601/15 od 22.01.2016. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 58/16 od 03.03.2016. godine, u sednici veća održanoj 28.06.2016. godine, jednoglasno je, doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog T.S., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu K 601/15 od 22.01.2016. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 58/16 od 03.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu K 601/15 od 22.01.2016. godine okrivljeni T.S. oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika za koje mu je sud izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine, po pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu naknadi troškove krivičnog postupka, kao u izreci presude.
Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 58/16 od 03.03.2016. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog T.S. preinačena je prvostepena presuda, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Viši sud u Kruševcu okrivljenom T.S. za produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine, po pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo, dok je u ostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u nepreinačenom delu.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. i člana 483. stav 1. i 2. ZKP, branilac okrivljenog, advokat B.I., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, sve u vezi sa odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan, te da pobijane presude preinači tako što će odbiti optužbu usled apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja ili će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da iste presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog T.S., advokata B.I. se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP navodima da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja te je postupak morao biti okončan odbijanjem optužbe. Nedopustivo je to što je sud dozvolio javnom tužiocu da više puta menja činjenični opis dela i pravnu kvalifikaciju dela, po stavu odbrane, samo da bi optuženje opstalo. Polazeći od činjeničnog opisa radnji krivičnog dela za koje je okrivljeni T.S. optužen i činjenice da je Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 24.12.2012. godine krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ pretrpelo izmene, odbrana zaključuje da je sud zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo iz člana 234. stav 1. KZ, koja je nastupila 14.04.2012. godine morao doneti odbijajuću presudu.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane. Nadležni javni tužilac je vršio izmene optužnog akta tako što je vreme izvršenja označeno u optužnici Kt 66/07 od 23.09.2008. godine označeno „tokom 2005. i od 03. do 14. aprila 2006. godine“, izmenom optužnog akta od 04.12.2013. godine sveo na vreme „u toku aprila 2006. godine“, dok je uopštene radnje izvršenja krivičnog dela opisane u optužnici Kt 66/07 od 23.09.2008. godine izmenama optužnog akta od 20.03.2012. i 04.12.2013. godine precizirao u skladu sa činjeničnim stanjem izmenjenim tokom trajanja krivičnog postupka. Pravna kvalifikacija dela, koja nije obavezujuća za sud, je izmenjena sa krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. i 4. Krivičnog zakonika na krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ (izmenom optužnog akta od 20.03.2012. godine), zatim na krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. u vezi stava 1. KZ (izmenama optužnog akta od 03.09.2013. godine) i na produženo krivično delo falsifikovanja službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ (izmenama optužnog akta od 04.12.2013. godine). Navedene izmene optužnog akta nadležni javni tužilac je vršio u skladu sa ovlašćenjima predviđenim Zakonikom o krivičnom postupku. S`tim u vezi, navodi odbrane o nastupanju apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo iz člana 234. stav 1. Krivičnog zakonika, koje okrivljenom T.S. nije stavljeno na teret, predstavljaju samo neosnovano sopstveno viđenje predmetnog krivičnog postupka.
Takođe, kako je ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka već isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 3 drugostepene presude, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.
Podnetim zahtevom se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP navodima da se prvostepena presuda zasniva na dokazima - službenim beleškama i izveštajima, na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ovi navodi u zahtevu neosnovani, a kako je ova povreda na identičan način isticana i u postupku po žalbi, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 3 drugostepene presude kao argumentovane, dovoljne i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.
U odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku, na koju se takođe ukazuje u podnetom zahtevu, Vrhovni kasacioni sud nije meritorno odlučivao, s`obzirom da se ne radi o zakonskom razlogu predviđenom članom 485. stav 4. u vezi stav 1. ZKP, zbog koga branilac okrivljenog može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
