.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1067/2016
29.06.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilaca maloletnih K.O. i K.R., koje zastupa zakonska zastupnica majka K.B., svi iz N.P., a čiji je punomoćnik J.R., advokat u N.P., protiv tuženog K.S. iz S.P., čiji je punomoćnik R.G., advokat u N.P., radi određivanja doprinosa za izdražavanje, odlučujući o revizija tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 br.555/15 od 16.12.2015. godine, u sednici održanoj 29.06.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 br.555/15 od 16.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 br.419/14 od 28.08.2015. godine, obavezan je tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog K.O. plaća mesečni iznos od 4%, a za maloletnog K.R. iznos od 9% počev od 23.10.2014. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do presuđenja, a od presuđenja maloletnom K.O. iznos od 15% a za maloletnog K.R. iznos od 20% od ukupne mesečne zarade umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, svakog meseca do 15-og za tekući mesec, obustavom ovih iznosa i uplatom na ruke zakonskom zastupniku, dok za to postoji zakonski uslovi ili se prilike ne promene. Odbijen je zahtev tužilaca preko dosuđenih iznosa a do tužbom traženih i to za 11% za period od 23.10.2014. godine kao dana podnete tužbe pa do presuđenja, odnosno za 5% u odnosu na maloletnog K.O. i 10% za maloletnog K.R. počev od dana presuđenja. Tuženi je obavezan da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 28.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 br.555/15 od 16.12.2015. godine, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a povreda postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe na koju se ukazuje u reviziji, ne može biti revizijski razlog saglasno članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi i zakonski zastupnik tužilaca zaključili su brak u S.P. ... godine u kom braku je rođeno dvoje dece O.K. dana .... godine i R.K. dana .... godine. Supružnici su sa decom živeli u kući roditelja tuženog u odvojenom domaćinstvu, a nakon nesuglasica između supružnika, zakonski zastupnik tužilaca, njihova majka je ... godine napustila bračnu zajednicu zajedno sa tužiocima od kada žive u kući svoje majke i snose troškove komunalija, sa majkom koja živi u istoj kući, a koja je penzioner. Majka tužilaca zaposlena je u O. š. gde mesečno ostvaruje zaradu oko 43.000,00 dinara, dok tuženi ostvaruje zaradu u iznosu od 45.000,00 dinara. Tužioci nisu korisnici dečijeg dodatka, a tuženi i zakonska zastupnica nemaju nepokretnosti na svom imenu. Deca pohađaju dečiju ustanovu P. gde naknada za boravak mesečno iznosi 8.000,00 dinara. Maloletni R. ima astmu zbog koje bolesti je potrebno obezbediti lekove, a ostale potrebe dece odnose se na hranu, odeću, obuću, troškove grejanja, kao i kupovinu pelena za potrebe maloletnog R.. Tuženi doprinosi izdržavanju dece od faktičkog prekida zajednice sa iznosom od po 5.000 dinara za svako dete.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja sudovi su zaključili da su ukupne novčane mesečne potrebe tužilaca 10.000,00 dinara, za O. koji ima četiri godine i 12.000,00 dinara za R. koji ima dve godine, pa su primenom materijalnog prava utvrdili obavezu tuženog da doprinosi ovom izdržavanju u iznosima i na način bliže određen izrekom prvostepene presude.
Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.
Naime, imajući u vidu kriterijume određivanja visine izdražvanja propisane članom 160. Porodičnog zakona, nižestepeni sudovi su pravilno sagledali potrebe tužilaca, maloletne dece tuženog, kao poverilaca izdržavanja i mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja, te su pravilno zaključili da je tuženi u mogućnosti da doprinosi njihovom izdržavanju dosuđenim iznosima, koji će zadovoljiti potrebe tužilaca, a neće ugroziti egzistenciju tuženog koji nema druge obaveze zakonskog izdržavanja. Za preostali iznos od ukupnih potreba, obaveza stoji na majci tužilaca, imajući u vidu i da njeno svakodnevno staranje i briga oko dece takođe predstavlja poseban vid njenog doprinosa, zbog čega su neosnovani navodi revizije tuženog da on više doprinosi izdržavanju tužilaca od njihove majke, zakonske zastupnice.
Kako se ostalim navodima revizije ponavljaju žalbeni razlozi koji su od strane drugostepenog suda pravilno ocenjeni primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Ljubica Milutinović,s.r.
