Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca osumnjičenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 2472/14 od 08.02.2016. godine odbačena krivična prijava stanara stambene zgrade od 22.01.2014. godine podneta protiv osumnjičenog N.N. zbog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. Krivičnog zakonika, jer prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Osumnjičeni N.N. angažovao je u postupku povodom navedene krivične prijave adv. D.S., koja je dana 23.02.2016. godine podnela zahtev za priznanje troškova odbrane koji su nastali tokom preduzetih dokaznih radnji kao izabranom braniocu i to prisustva saslušanju osumnjičenog N.N. dana 24.02.2015. godine i saslušanju svedoka dana 15.04.2015. godine. Navedeni zahtev je pobijanim prvostepenim rešenjem odbijen kao neosnovan, a žalba branioca osumnjičenog protiv navedenog rešenja je odbijena sa obrazloženjem da u konkretnom slučaju krivični postupak nije pokrenut u smislu člana 7. ZKP, zbog čega osumnjičeni nema pravo na naknadu troškova iz člana 261. ZKP.

Izneti zaključci u pobijanim rešenjima ne mogu se prihvatiti iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 14) ZKP, koji član reguliše značenje izraza upotrebljenih u tom zakoniku, izrazom „postupak“ propisan je predistražni postupak i krivični postupak.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP je propisano da troškovi krivičnog postupka su izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je stavom 2. tačka 7) istog člana između ostalog propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, po oceni ovog suda ne mogu se prihvatiti zaključci prvostepenog i drugostepenog rešenja da osumnjičenom ne pripadaju troškovi postupka, jer u konkretnom slučaju krivični postupak nije ni pokrenut u smislu člana 7. ZKP, upravo iz razloga jer je odredba člana 261. stav 1. ZKP, koji član reguliše troškove krivičnog postupka i propisuje da su to izdaci učinjeni povodom „postupka“, dakle i predistražnog i krivičnog postupka (član 2. stav 1. tačka 14) ZKP).

Pri tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravno dejstvo koje rešenje o odbačaju krivične prijave ima u odnosu na troškove koji su nastali u postupku povodom krivične prijave se može poistovetiti sa pravnim dejstvom koji obustava krivičnog postupka proizvodi u odnosu na troškove krivičnog postupka.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda u pobijanim rešenjima je povređen zakon u smislu člana 441. stav 4. ZKP, jer kako je u konkretnom slučaju u postupku povodom krivične prijave (predistražnom postupku) osumnjičeni N.N. imao troškove na ime angažovanja branioca, te kako je krivična prijava protiv njega rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Vranju odbačena, to zahtev za naknadu predmetnih troškova, branioca osumnjičenog nije mogao da bude odbijen iz razloga navedenih u pobijanim rešenjima.

Sa iznetih razloga, pobijana rešenja su morala biti ukinuta i predmet vraćen Osnovnom javnom tužiocu u Vranju na ponovno odlučivanje.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                              Nevenka Važić,s.r.