U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u privrednom sporu po tužbi tužioca I.T. iz P., koga zastupa punomoćnik M.M., advokat iz Z., protiv tuženog Z.V. iz Z., koga zastupa punomoćnik M.B., advokat iz B., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 5708/14 od 18.03.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 12.05.2016.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 5708/14 od 18.03.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 5708/14 od 18.03.2015.godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu P br. 1524/14 od 16.04.2014.godine kojom je obavezan tuženi da Privrednom društvu PPG N. D.O.O. iz Beograda isplati iznos od 15.651.309,59 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.05.2011.godine pa do isplate i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 486.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziji izjavio je tuženi, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje revidenta na stvarnu nenadležnost privrednog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari nije članom 407. ZPP propisani revizijski razlog. Predmetni spor proističe iz primene odredbe člana 41. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br. 125/04) koji je bio u primeni u vreme podnošenja tužbe. Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su ispunjene procesne pretpostavke i da je tužilac aktivno legitimisan po navedenoj zakonskoj odredbi za podnošenje derivativne tužbe kao član društva sa udelom većim od 5% osnovnog kapitala društva imajući u vidu da je tužba podneta nakon isteka roka za podnošenje tužbe od strane društva, koji se računa od pisanog zahteva tužioca primljenog u društvu 19.05.2011.godine, a upućenog licima u skladu sa članom 41. stav 3. Zakona o privrednim društvima. Pasivna legitimacije tuženog proističe iz odredbe člana 31. Zakona o privrednim društvima, jer tuženi kao zastupnik društva spada u krug lica koja imaju dužnost prema privrednom društvu, te je povredom dužnosti prouzrokovao štetu čija naknada po derivativnoj tužbi pripada privrednom društvu, što je tužbom u ovom sporu i traženo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je na osnovu ugovora o prenosu udela sa tuženim overenog pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu 28.09.2010.godine i upisa u Knjigu udela Privrednog društva PPG N. D.O.O. iz B. od istog dana stekao svojstvo člana navedenog društva sa udelom od 55%, pa je u odnosu na društvo, a samim tim i na sva prava koja proističu iz tog članstva, pa i pravo na podnošenje derivativne tužbe primenom člana 120. Zakona o privrednim društvima, bez uticaja što je promena člana Privrednog društva upisana kod Agencije za privredne registre 29.03.2013.godine. Tuženi koji je navedenim ugovorom sa tužiocem raspolagao udelom u visini od 55% naknadio je suprotno Odluci o izmeni i dopuni odluke o osnivanju privrednog društva od 28.09.2010.godine i Zapisniku od 30.03.2011.godine, samostalno u svojstvu člana i direktora društva doneo odluku o razoročavanju sredstava društva 1 dan pre isteka oročenja, čime je onemogućio privredno društvo da ostvari pravo na ugovorenu kamatu u visini od 250.309,59 dinara, a istoga dana 19.05.2011.godine izvršio je prebacivanje novčanih sredstava sa računa društva na račun advokata u iznosu od 15.400.000,00 dinara po osnovu menice koju je lično aktivirao sa svrhom plaćanja razna roba, pri čemu nije dostavio dokaze o osnovu isplate, a isporuka robe osporena je od strane tužioca, kao drugog člana društva.

Kod ovako utvrđenih činjenica, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe člana 31, 41, 120. i 128. Zakona o privrednim društvima, te odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje regulišu štetu, dospelost iste i kamatu, kada su usvojili u celosti tužbeni zahtev obavezavši tuženog da privrednom društvu uplati celokupan iznos naknade štete sa pripadajućom kamatom, a da tužiocu naknadi parnične troškove.

Neosnovano je ukazivanje revidenta na nepostojanje aktivne legitimacije tužioca za podnošenje tužbe i ukazivanje da pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 5300/11 od 26.12.2011.godine po tužbi ovde tužioca protiv tuženih V.Z. i M.P. nije mogla biti utvrđena ništavost ugovora o prenosu osnivačkih prava koji je zaključen između ovde tuženog i M.P., jer se u ovom sporu po reviziji ne može preispitivati pravilnost i zakonitost pravnosnažne presude donete u drugom sporu, pri čemu je prema pravilnom stavu prvostepenih sudova aktivna legitimacija tužioca zasnovana na ugovoru o prenosu udela koji je tužilac zaključio sa tuženim 28.09.2010.godine, odnosno pre zaključenja ugovora o prenosu udela tuženog sa trećim licem.

Neosnovano je i ukazivanje revidenta da mu je postupanjem nižestepenih sudova uskraćeno pravo na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava, jer nije saslušan u svojstvu parnične stranke, niti je drugostepeni sud kao žalbeni navod razmatrao da je obaveza tuženog i privrednog društva prema advokatu kome je izvršen transfer novca nastala po ugovorima o zajmu i jemstvu zaključenim 08.03.2010.godine, te sadržina navedenih pravnih poslova ukazuje na okolnost da nije pričinjena šteta društvu. U toku prvostepenog postupka je utvrđeno da je po odluci tuženog Privredno društva PPG N D.O.O. isplatu iznosa advokatu izvršio sa svrhom plaćanja-razna roba. Kako je prijem robe osporen, te kako tuženi nije dokazao osnov za prenos sredstava advokatu pravilno su nižestepeni sudovi primenom pravila o teretu dokazivanja zaključili da je navedenom isplatom prouzrokovana šteta privrednom društvu od strane tuženog povredom dužnosti prema društvu. Predmet ocene od strane drugostepenog suda nisu bili dokazi koje je tužilac prvi put istakao u žalbi, odnosno ugovor o zajmu i ugovor o jemstvu tuženog i privrednog društva sa advokatom kome je izvršen prenos sredstava, a koji datiraju od 08.03.2010.godine, kada je tuženi bio jedini osnivač privrednog društva, jer je drugostepeni sud pravilnom primenom odredbe člana 372. stav 1. ZPP zaključio da se radi o novim činjenicama i novim dokazima za koje tuženi kao podnosilac žalbe nije učinio verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave. Činjenica je da se radi o pisanim dokazima, te saslušanje tuženog u svojstvu parnične stranke nije bilo nužno da bi se utvrdile činjenice i predložili navedeni dokazi do zaključenja glavne rasprave, te je neosnovan navod revizije da mu je uskraćeno pravo da neposredno predlaže dokaze.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tuženog kao neosnovanu i primenom člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.