Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljene S.M., adv. Z.R. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene S.M., u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP.

Prema navodima zahteva, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP učinjena je time što je za radnju izvrešnja krivičnog dela za koje je oglašena krivom u periodu od marta 2005. godine pa do 21.03.2006. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, te da za taj period po krivičnom zakonu okrivljena nije mogla biti oglašena krivom i kažnjena, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode zahteva ocenjuje neosnovanim.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene već je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na drugoj strani stav pet obrazloženja, dao veoma jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i na iste upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Pobijajući pravnosnažne presude u odnosu na imovinskopravni zahtev oštećenog, to jest zbog povrede odredbe člana 441. stav 3. ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, se ne navodi koju odredbu zakona je sud povredio prilikom odlučivanja o imovinskopravnom zahtevu (član 252. – 260. ZKP), već netačno ističe da su pravnosnažnim presudama utvrđeni izvršioci krivičnog dela pronevra iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za protivpravno prisvajanje 3.538.776,50 dinara, a da je okrivljena obavezana da taj iznos nadoknadi oštećenom, što po zakonu nije moguće, a Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje neosnovanim.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, upravo suprotno, navodima zahteva, pravnosnažnim presudama je utvrđeno da je štetu u navedenom iznosu oštećenom nanela okrivljena izvršenjem krivičnog dela nesavesan rad u službi iz člana 361. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika, između ostalih propusta i time što nije vršila nadzor nad radom recepcije te kontrolu uredne naplate usluga, zbog čega je recepcionarima omogućila prisvajanje dela naplaćenog novca. Stoga je i u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovan.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i krivičnog zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, na koje se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                           Nevenka Važić,s.r.