U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca S.T. iz R., čiji je punomoćnik D.P., advokat u K., protiv tuženog S.S. iz K., čiji je punomoćnik S.Š., advokat u K., radi poništaja ugovora, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 442/15 od 13.05.2015. godine, u sednici održanoj 01.07.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 442/15 od 13.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P 116/14 od 20.08.2014. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi ugovor o prodaji koji je zaključio kao prodavac sa tuženim kao kupcem, a koji je overen pred Opštinskim sudom u Kikindi pod Ov br.529/13 od 19.03.2012. godine. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka od 125.128,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 442/15 od 13.05.2015. godine, prvostepena presuda je preinačena tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništen navedeni sudski overen ugovor o prodaji zaključen između parničnih stranaka, pa je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati 83.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja prvostepene presude pa do isplate. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi i troškove žalbenog postupka od 13.900,00 dinara, a odbijen je njegov zahtev za naknadu tih troškova.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana. Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, na koju se revizijom ukazuje jer je drugostepeni sud o žalbi tužioca odlučivao bez rasprave.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiočev sin B.T. i tuženi su poznanici i obojica su se bavili preprodajom deviza i međusobno su bili u obligacionom odnosu po osnovu više zaključenih usmenih ugovora o zajmu. Tuženi je na taj način u više navrata pozajmljivao tužiočevom sinu devize koje je ovaj vraćao, a osim od tuženog, pozajmljivao je devize i od drugih lica. B.T. je svog oca – ovde tužioca u martu mesecu 2012. godine odveo kod tuženog kao svog poznanika u čijoj je kući tužilac od njega zatražio pozajmicu iznosa od 40.000 evra, kako bi njegov sin mogao da vrati svoje dugove drugim licima. Usmeno su se tada dogovorili da će pozajmicu učiniti na rok od mesec dana a da u slučaju da tužilac ne vrati tuženom pozajmljeni iznos od 40.000 evra da će se ta pozajmica vratiti po osnovu ugovora o kupoprodaji u kojem će predmet biti njegova nepokretna imovina, koja će po osnovu tog pravnog posla onda preći na tuženog. Nakon ovog dogovora, otišli su kod advokata kako bi im on sačinio odgovarajuće ugovore radi realizacije ovog dogovra i to su: vansudski sporazum o priznanju i isplati duga i ugovor o prodaji, oba od 07.03.2012. godine. Odmah po sačinjavanju ovih ugovora, tuženi je predao tužiocu na ruke 40.000,00 evra u prisustvu svedoka. Ova pismena su zatim sudski overena od strane ugovornih strana i to vansudski sporazum o priznanju i isplati duga dana 09.03.2012. godine pod Ov1 br.927/12 a ugovor o prodaji pod Ov3 529/12 dana 19.03.2012. godine. Sudski overenim vansudskim sporazumom o priznanju i isplati duga ovde tuženi je priznao postojanje duga prema tužiocu u iznosu od 40.000 evra. Sudski overenim ugovorom o prodaji, ovde parnične stranke su ugovorile da prodavac – ovde tužilac, prodaje a kupac – ovde tuženi kupuje bezteretno nekretnine navedene upisane u LN br. ... KO R.: konkretno opisane katastarske parcele – zemljište pod zgradom i objektom ukupne površine 9 ha, 46 ari i 91 m2, za kupoprodajnu cenu od 40.000 evra, za koju je konstatovano ugovorom da je ranije plaćena prodavcu. Na osnovu nalaza sudskog veštaka je utvrđeno da kupoprodajna cena ovih nepokretnosti u vreme sačinjavanja ugovora o prodaji, odgovara približno tom iznosu. Tužilac nije predao ove nepokretnosti tuženom, a nije mu ni vratio dugovani iznos.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da u situaciji kada tužilac u dogovorenom vremenu nije vratio dug, da je tada „aktiviran“ i postao punovažan ugovor o kupoprodaji, s obzirom da sadržina zaključenog kupoprodajnog ugovora ima sve elemente iz člana 454. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), odgovara stvarnoj volji ugovornih strana u smislu člana 26. ZOO i da je ovaj ugovor sudski overen.

Pravilno je drugostepeni sud u pobijanoj presudi primenio materijalno pravo zaključivši da je navedeni sudski overeni ugovor o prodaji ništav u smislu člana 66. stav 1. ZOO, kao fiktivan ugovor koji nije nastao kao rezultat pravih izjava volja ovde parničnih stranaka jer cilj ovog ugovora nije bio promet navedenih nepokretnosti, već obezbeđenje učinjenog zajma.

Nisu osnovani revizijski navodi tuženog da je u pobijanoj presudi pogrešno primenjeno materijalno pravo, smatrajući da je navedeni kupoprodajni ugovor zaključen saglasnošću volja ugovorača prema njihovom postignutom dogovoru, iako je bio modus za vraćanje zajma. Ovo iz razloga što bez obzira što je imao formu propisanu u članu 455. ZOO, navedeni ugovor o kupoprodaji nije zaključen na osnovu pravih izjava volja ugovorača jer je sačinjen radi obezbeđenja pozajmice, kao fiducijarni pravni posao, s obzirom da predmet prodaje nije predat kupcu, niti je kupac prodavcu isplatio kupoprodajnu cenu, da bi takav ugovor bio punovažan u smislu člana 454. ovog zakona.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi čl.153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.