.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 935/2016
25.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Gordane Ajnšpiler Popović i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca B.S.iz S., čiji je punomoćnik M.L., advokat iz B.P., protiv tuženog AD S. Fabrika ... S., koga zastupa D.D.J., advokat iz B., radi poništaja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1986/2015 od 16.12.2015. godine, u sednici održanoj 25.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1986/2015 od 16.12.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1986/2015 od 16.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 313/14 od 16.06.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da su ništavi i bez pravnog dejstva izjava tužioca od 23.02.2012. godine i odredbe Aneksa ugovora o radu br. 01-310/71 od 17.02.2012. godine, zaključenog između stranaka 24.02.2012. godine, bliže označene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu za period februar – decembar 2012. godine i januar, februar i mart 2013. godine na ime neisplaćene zarade, regresa za godišnji odmor i naknade troškova za ishranu u toku rada ukupno isplati 302.140,80 dinara, sa zakonskom kamatom od 24.07.2014. godine do isplate i iznos od 98.724,05 dinara na ime pripadajuće zakonske zatezne kamate. Tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova postupka isplati 191.293,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu delimično je usvojena žalba tuženog i preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 167.205,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.06.2015. godine kao dana presuđenja do isplate, do iznosa od 191.293,00 dinara sa kamatom od presuđenja do isplate, odbijen, a u preostalom delu žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova žalbenog postupka isplati 52.500,00 dinara, a zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko ovog iznosa do traženog od 64.500,00 dinara je odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom koja se revizijom pobija odlučeno je o zahtevu tužioca za utvrđenje ništavosti pojedinih odredbi Aneksa Ugovora o radu od 17.02.2012. godine, kao i isplati razlike između isplaćene i pripadajuće zarade. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu da materijalno pravo, kao ni pravno shvatanje na kojem je zasnovana pobijana odluka, nisu u suprotnosti sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, a drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Na osnovu člana 404. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan ponošenja tužbe.
Tužbom podnetom 17.05.2012. godine, tužilac je zahtevao poništaj rešenja o raspoređivanju i isplatu naknade zarade u iznosu od 302.140,80 dinara. Revizijom pobija deo odluke o isplati razlike zarade.
Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o poništaju odredbi Aneksa ugovora o radu koje se odnose na zaradu i o novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela (302.140,80 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
