U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u radnom sporu tužioca Ž.A. iz Š., O.P.n.M., čiji je punomoćnik advokat D.M. iz P.n.M., protiv tužene škole P.B.P.- R., čiji je punomoćnik advokat M.M. iz P.n.M., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br.447/14 od 19.02.2015. godine, u sednici održanoj 16.06.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br.447/14 od 19.02.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br.447/14 od 19.02.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi P1 599/12 od 13.12.2013. godine. Tom presudom, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se ponište kao nezakonita rešenje direktora tužene br.384 od 24.10.2012. godine i zaključak Školskog odbora tužene br.408 od 23.11.2012. godine, da se tužena obaveže da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto i da mu isplati izgubljenu zaradu i druga primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu za period od novembra meseca 2012. godine do avgusta meseca 2013. godine, da nadležnom Fondu izvrši uplatu pripadajućih doprinosa za isti period u označenim iznosima, da mu isplati jubilarnu nagradu za navršenih 20 godina radnog staža, svetosavsku nagradu i naknadu na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora 2013. godine, sve u novčanim iznosima, bliže označenim u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 177.950,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“ br.72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca nije osnovana. Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijski navod da je učinjena i bitna povreda iz tačke 12. citirane zakonske odredbe je bez uticaja jer ova povreda ne može biti revizijski razlog na osnovu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je svojevremeno rešenjem tužene od 07.07.2004. godine, primljen u radni odnos na radno mesto tehničkog radnika, koje poslove je obavljao. U to vreme zasnivanja radnog odnosa, tužilac je u svemu ispunjavao uslove predviđene članom 9. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka kod tužene od 10.02.2004. godine, odnosno imao je završenu osnovnu školu i uverenje o položenom stručnom ispitu za vršenje poslova rukovaoca kotlova sa ručnim loženjem od 27.03.1983. godine. Tužilac je sa tuženom dana 01.09.2011. godine zaključio ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti br.395. Prosvetna inspekcija je prilikom pregleda dokumentacije tužene, zapisnikom o izvršenom pregledu u školskoj 2012/13 godini, utvrdila da tužilac nema odgovarajući stepen stručne spreme za radno mesto na kojem je zaposlen, prema tadašnjem Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta kod tužene, pa joj je naloženo da postupi po odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i navedenog Pravilnika. Ministarstvo prosvete i nauke je u dopisu upućenom tuženoj 17. 04.2012. godine, dalo mišljenje da uverenje koje tužilac poseduje nije javna školska isprava kojom se dokazuje stručno obrazovanje. Pravilnikom tužene o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka donetim 14.09.2012. godine, u članu 22 je predviđeno da za radno mesto tehničkog radnika lice mora imati treći ili četvrti stepen stručne spreme. Tužena osnovna škola je pobijanim rešenjem br.384 od 24.10.2012. godine otkazala tužiocu ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, na osnovu člana 120. stavovi 1,3. i 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zbog neispunjavanja uslova za rad u smislu odredbi citiranog zakona, kojim je tužiocu prestao radni odnos danom konačnosti ovog rešenja. Zaključkom školskog odbora tužene br.408 od 23.11.2012. godine (koji je pribijen sutradan na oglasnu tablu tužene) odbačen je kao neblagovremen prigovor tužioca izjavljen protiv navedenog rešenja direktora tužene. Utvrđeno je da bi tužilac, 20 godina radnog staža napunio 05.12.2012. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“ broj 72/2009 od 03.09.2009. godine), kao lex specialis-a za radne odnose zaposlenih u školama (osnovnim i srednjim) i da je pobijano rešenje direktora tužene kojim je tužiocu otkazan ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti pravilno doneto na osnovu člana 120. stavovi 1,3. i 5. citiranog zakona, u situaciji kada je utvrđeno da on ne ispunjava uslove za rad na radnom mestu tehničkog radnika prema sada važećem Pravilniku tužene od 14.09.2012. godine. S obzirom da je u članu 120. stav 5. citiranog zakona propisano da zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. istog člana (koji propisuje da to lice mora da ima odgovarajuće obrazovanje) a stavom 3. da se ti uslovi dokazuju prilikom prijema u radni odnos i da se proveravaju u toku rada. Prihvatajući u potpunosti pravno stanovište prvostepenog suda, drugostepeni sud je zaključio da se samo na ona prava i obaveze zaposlenih u predškolskim ustanovama i ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja koji nisu regulisani odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, supsidijerno primenjuju odredbe važećeg Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, sa izmenama).

Iz izloženih razloga je odbijen tužiočev zahtev za poništaj pobijanog rešenja o otkazu ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti i zaključka Školskog odbora tužene, kao i za reintegraciju. Nižestepeni sudovi su pravilno našli da tužiocu ne pripada tražena novčana naknada za jubilarnu nagradu, za Svetosavsku nagradu u 2013. godini i naknadu za godišnji odmor u 2013. godini jer mu je pre sticanja uslova za tražene nagrade i za godišnji odmor, otkazan navedeni ugovor.

Nisu osnovani revizijski navodi tužioca da je pobijana presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava jer je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbe Zakona o radu, koji ovakav otkaz reguliše otkaznim razlogom iz člana 179. stav 1. tačka 1. (kad zaposleni nema potrebna znanja), s obzirom da se na radno-pravni status svih zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja primenjuju odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, broj 72/09, 52/11) po pravilu lex specialis derogat legi generali. Ovaj zakon se u pogledu uslova i načina zasnivanja radnog odnosa, kao i prestanka radnog odnosa koji reguliše u članu 120, primenjuje na sva zaposlena lica u ovim ustanovama.

Kako je u članu 120. stav 5. citiranog zakona propisano da zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana: koji propisuje da to lice mora da ima odgovarajuće obrazovanje, to su bez uticaja revidentovi navodi da je u vreme zasnivanja radnog odnosa ispunjavao uslove za prijem u radni odnos jer je imao odgovarajuće obrazovanje prema odredbama tada važećeg Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka kod tužene.

Pravilno je odlučeno i o troškovima postupka na osnovu članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga, ovaj sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.