Tuženi je podneo dogovor na reviziju tužioca izjavljenu protiv drugostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) i utvrdio:

Revizija tužioca je neosnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitnih povreda iz člana 361. stav 2. tačka 12. na koje sadržina revizije ukazuje. Pobijana presuda je jasna, potpuna i neprotivurečna. Sadrži razloge o bitnim činjenicama, a navedeni razlozi saglasni su stanju u spisima, pa nema razloga zbog kojih se presuda ne bi mogla ispitati.

Prema činjeničnom stanju, tužilac je zaključio sa tuženim ugovor o radu dana 30.10.2007.godine, radi obavljanja poslova čuvara šume koje je obavljao u RJ ŠU M.u lugarskom reonu R.-n.. Svake godine u decembru mesecu tuženi vrši redovnu kontrolu reona, koji pokrivaju čuvari šume koja ističe u januaru naredne godine. Kontroliše se svako bespravno odsečeno drvo, obeleži žigom, brojem, zapisnički u kontrolnu knjigu panjeva i uvida u knjigu utvrđuje se novootkrivena seča. Pored redovnih vrše se i vanredne kontrole. U ovom slučaju to je bilo u periodu od 05.12.2009.godine do 30.12.2009.godine. Vršena je kontrola reona koji je čuvao tužilac. Vanredna kontrola usledila je pošto je šef ŠU M. L.R., obavešten da je policija zaustavila vozilo sa 6 m3 prostornog drveta, bez propratnih papira i utvrđeno da su drva kupljena od čoveka iz J., koji ih je neovlašćeno stavio u promet. Rešenjem od 05.12.2009.godine isti je formirao komisiju od tri člana (predsednika i dva člana) da obavi kontrolu lugarskog reona R.-n. koji je čuvao tužilac. Kontrola je obavljena u periodu od 05.12.2009.godine do 30.12.2009.godine u prisustvu tužioca, osim dana 14.12.2009.godine. Komisija je sačinila zapisnik o izvršenoj kontroli broj 002- 1271-2 dana 12.01.2009.godine i utvrdila stanje na terenu; evidentirala je bespravno posečeno i prisvojeno po odeljenjima i vrstama stabla drveća tabelarno prikazano u zapisniku ... . Utvrđeno je da je bespravno posečeno 70 komada stabala po vrsti (hrast, grab, jasen i drugo) i da je time pričinjena šteta tuženom u ukupnom iznosu od 243.174,18 dinara, što je potpisano od strane članova komisije i tužioca. Tužilac nije imao primedaba na sačinjeni zapisnik, koji je 12.01.2010.godine dostavljen direktoru dela preduzeća. Nakon toga direktor je sačinio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tužiocu dana 03.03.2010.godine, na koji se tužilac izjasnio. Dana 16.03.2010.godine na osnovu rešenje direktora boj 01-01-651-1 tužiocu je otkazan ugovor o radu broj 01-01-10008 od 30.10.2007.godine, zbog toga što je do 04.12.2009.godine svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja se sastoji u neblagovremenom, nemarnom i nesavesnom izvršavanju, odnosno neizvršavanju radnih dužnosti i obaveza i prouzrokovanje štete poslodavcu nemarno ili iz krajnje nepažnje, činjenjem ili propuštanjem i nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno što je ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca jer nije registrovao bespravne seče i o tome podneo prijave za šumsku građu niti je u skladu sa svojim dužnostima učinio sve da otkrije počinioce i spreči stvaranje štete u lugarskom reonu koji je čuvao, usled čega je zbog bespravnih seča došlo do manjka drvnih sorti menata u ukupnoj količini od 64,13 m2, čija vrednost je 243.174,18 dinara. Tužilac je bio čuvar šume koja zahvata površinu od 1.500 hektara, s tim što tužilac nikada nije imao nikakve primedbe svom rukovodiocu zbog razuđenosti šume, da ne može da izvršava kontrolu u skladu sa Pravilnikom o čuvanju šume. Bio je zadužen odeljenjima broj 9, 10. i 11. Ta odeljenja delimično su pregledana zbog mogućeg prisustva mina, kada tužilac nije bio prisutan. Tužilac je prisustvovao radu komisije, osim dana 14.12.2009.godine i komisija tom prilikom je konstatovala da su stabla sveže sečena, bio je pozivan da priđe panju i uveri se u starost panja, ali je često i odbijao da uđe u šumu, uz reči „samo vi pišite“; bilo je bespravne seče - 30 hrastova prečnika preko 30 cm; seča je bila sveža (od pre par meseci); u blizini odeljenja 5. bilo je tragova 10 do 15 ulaza u šumu traktora i pešaka koji su vukli kolica; u šumu se ulazilo kao da je privatna. Prethodna kontrola je obavljena u decembru 2008.godine, a komisija je vršila kontrolu u decembru 2009.godin, popisala i obeležila sve panjeve koji nisu bili obeleženi iz prethodne kontrole, s tim što tužilac nije prijavio ni jednu bespravnu seču.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može nastaviti rad kod poslodavca. Odredbom člana 10. i 11. Pravilnika o čuvanju šuma u opisu poslova čuvara šuma (koje poslove je obavljao tužilac kod tuženog) između ostalog propisano je da čuvar šume svakodnevno vodi službenu knjigu-lugarski dnevnik u koji unosi svoj svakodnevni rad, opažanja i dešavanja u reonu, i da svakog meseca daje na uvid i potpis referentu uzgoja i zaštite šume, da vodi knjigu panjeva u koju se unosi-evidentiraju pronađene obrojčane bespravno posečene panjeve, koje je dužan da pravda podnetim prijavama. U konkretnom slučaju, kako je komisija za kontrolu lugarskog reona u decembru 2009.godine utvrdila da u reonu za koji tužilac je bio zadužen postoje bespravno sečena stabla, o čemu je sačinjen i zapisnik, a na koji tužilac nije imao primedbi, već je isti potpisao i između ostalog izjavio da u toku 2009.godine nije imao prijavu bespravno sečenog stabla, sledi da su postojali zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu od strane tuženog. Tužiocu je stavljeno na teret odsustvo saznanja o bespravnoj seči šume i nepodnošenju prijave za šumsku krađu zaključno sa 04.12.2009.godine u lugarskom reonu koji je njemu bio poveren kao šumaru na čuvanje sledi da poverene poslove nije obavio u skladu sa članom 10. i 11. Pravilnik o čuvanju šuma.

Bez uticaja su stoga navodi revizije kojima se tvrdi suprotno, posebno kada se ima u vidu da je komisija za kontrolu lugarskog reona R.-n. formirana od strane šefa ŠU M., radu komisije prisustvovao je i sam tužilac, utvrđeno stanje na terenu i konstatovano bespravno posečena stabla, na koji zapisnik tužilac nije imao primedbi, sledi da iz celokupnog činjeničnog osnova proizilazi da je ostvaren otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu, pa su revizijski navodi da se tužilac neosnovano tereti za povrede radne obaveze neosnovani.

Bez uticaja su i navodi revizije da tužiocu nije mogao biti otkazan ugovor o radu s obzirom da se tužilac tereti za povredu radne obveze u produženju, budući da je njegova obaveza bila da danom saznanja za bespravnu seču istu prijavi i postupi po svojim radnim obavezama. Tužilac je svoju obavezu bio dužan da izvrši u svakom momentu kada uoči bespravno posečeno stablo, što je propustio. Upozorenje o otkazu ugovora o radu sačinjeno je dana 03.03.2010.godine, a tuženi kao poslodavac za povredu radne obaveze saznao na osnovu zapisnika o izvršenoj kontroli 12.01.2010.godine, te kako je tužiocu ugovor o radu otkazan 16.03.2010.godine proizilazi da je doneto u okviru roka od 3 meseca od dana saznanja u kom roku je mogao biti otkazan ugovor o radu tužiocu s pozivom na član 184. stav 1. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je odluka o troškovima postupka doneta pravilnom primenom odredbe člana 149. i 150. a u vezi člana 161. ZPP.

Sa izloženog Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 405. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.