Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., protiv protivnika predlagača Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova RS, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u …, radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž 498/15 od 05.08.2015. godine, u sednici održanoj 28.09.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE rešenje Višeg suda u Užicu Gž 498/15 od 05.08.2015. godine i rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu R1 1/13 od 05.05.2014. godine, a predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu R1 1/13 od 05.05.2014. godine, stavom prvim izreke, utvrđena je otkupna cena ... stana sa nusprostorijama broj ..., na ... spratu zgrade broj ..., u ulici ... u ..., površine 47,93 m2, sagrađene na parceli broj ..., KO ... ..., čiji je nosilac stanarskog prava predlagač, a protivnik predlagača vangruntovni vlasnik – nosilac prava svojine, u iznosu od 321.091,00 dinara na dan 21.2004. godine, koju je predlagač dužan platiti jednokratnom isplatom otkupne cene stana, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti ovog rešenja. Stavom drugim izreke konstatovano je da ovo rešenje zamenjuje ugovor o otkupu stana i predstavlja osnov za sticanje i uknjižbu prava svojine na stanu, pa je protivnik predlagača dužan priznati i trpeti da predlagač, na osnovu ovog rešenja, može izvršiti katastarski upis prava svojine na navedenom stanu u svoju korist, bez prisustva i saglasnosti protivnika predlagača. Stavom trećim izreke obavezan je protivnik predlagača da predlagaču naknadi troškove postupka od 276.480,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Užicu Gž 498/15 od 05.08.2015. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba protivnika predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno u stavu prvom izreke, a ukinuto je rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu trećem izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u tom delu.

Protiv rešenja drugostepenog suda protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“ br.25/82 i 48/88, „Sl. glasnik RS“ br.46/95, ...106/15), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, rešenjem Komisije za stambena pitanja Vlade RS, od 21.06.2002. godine, predlagaču je dodeljen na korišćenje ... stana broj ..., površine 47,93 m2, koji se nalazi na ... spratu zgrade broj ..., u ulici ... u ..., a koji će koristiti sa članovima svog porodičnog domaćinstva – suprugom B.B. i sinovima V.V. i G.G. U rešenju je konstatovano i da će predlagač na osnovu ovog rešenja, sa Javnim preduzećem za stambene usluge zaključiti ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme. Dana 21.01.2004. godine, predlagač je protivniku predlagača podneo zahtev za otkup navedenog stana. Uz zahtev nije dostavio ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, jer taj ugovor nije ni bio zaključen do momenta podnošenja zahteva za otkup stana, već je ugovor o zakupu stana sa JKP „Informatika“, predlagač zaključio tek 20.11.2012. godine, a nakon što je u pravnosnažno okončanom sudskom postupku (presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 10813/11 od 04.07.2012. godine), utvrđeno pravo svojine protivnika predlagača na navedenom stanu, sa pravom korišćenja na jednoj podrumskoj prostoriji koja pripada istom stanu. Dana 27.11.2012. godine, predlagač je dopunio svoj zahtev za otkup stana, koji je prethodno podnet protivniku predlagača 21.01.2004. godine, dostavljanjem navedene pravnosnažne presude i ugovora o zakupu stana na neodređeno vreme od 20.11.2012. godine. Ocenom nalaza i mšljenja sudskog veštaka utvrđena je otkupna cena stana na dan 21.01.2004. godine u visini od 321.091,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi su doneli rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana, kojim su utvrdili i otkupnu cenu stana na dan 21.01.2004. godine u visini od 321.091,00 dinara, a koju će predlgač isplatiti jednokratnom uplatom navedenog iznosa u roku od 15 dana od pravnosnažnosti rešenja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, sudovi pravilno nalaze da se o zahtevu za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkup stana primenjuju odredbe člana 16. stav 1. i 4. i člana 20. Zakona o stanovanju („Sl. Glasnik RS“ br.50/92, ...99/11), kojima je propisano da je nosilac prava raspolaganja na stanu dužan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona, na njegov zahtev u pismenoj formi, omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovim zakonom (član 16. stav 1. Zakona), a ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup ili ne zaključi ugovor o otkupu stana u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lice iz stav 1. i 2. ovog člana (što obuhvata i nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca stana), može da podnese predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu (stav 4. istog člana). Odredbom člana 20. Zakona o stanovanju, određeno je da se stan otkupljuje pod uslovima koji su važili na dan podnošenja pismenog zahteva za otkup stana.

Pravilna primena navedenih odredaba podrazumeva da je nosilac prava raspolaganja na stanu dužan da omogući otkup stana – licu koje je steklo svojstvo zakuca stana koji koristi. Svojstvo zakupca stana na neodređeno vreme, primenom člana 7. stav 1. Zakona o stanovanju, stiče se tek zaključenjem ugovora o zakupu stana.

U konkretnom slučaju, predlagač je rešenjem nadležnog organa tuženog od 21.06.2002. godine, kojim mu je predmetni stan dodeljen na korišćenje na neodređeno vreme, stekao osnov za korišćenje stana i za zaključenje ugovora o zakupu stana, ali je svojstvo zakupca na neodređeno vreme stekao tek 20.11.2012. godine, kada je sa JKP „Informatika“ zaključio ugovor o zakupu stana. To dalje znači da je njegov pismeni zahtev, koji je podnet protivniku predlagača 21.01.2004. godine - bio preuranjen, s obzirom da u tom momentu nije ispunjavao uslove za otkup stana, predviđene članom 16. Zakona o stanovanju, jer u tom momentu nije bio zakupac stana. Imajući ovo u vidu, odnosno da predlagač 21.01.2004. godine, odnosno u vreme podnošenja zahteva protivniku predlagača za otkup predmetnog stana, nije stekao svojstvo zakupca stana na neodređeno vreme, to tada nije ni bilo uslova da se njegovom zahtevu udovolji, pa sudovi pogrešno zaključuju da se otkupna cena stana ima utvrditi na dan 21.01.2004. godine, kada je zahtev podnet protivniku predlagača.

Na ovaj način, zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje ostalo je nepotpuno utvrđeno, zbog čega nema uslova ni za preinačenje pobijane odluke, pa je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 416. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučio kao u izreci rešenja.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će činjenično stanje utvrditi u skladu sa primedbama iz ovog rešenja, a potom pravilnom primenom materijalnog prava, doneti novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić