Istom presudom okrivljeni AA i BB obavezani su da snose troškove krivičnog postupka, a istovremeno je određeno da troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog VV padaju na teret budžetskih sredstava.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 br.429/16 od 13.09.2016. godine, stavom I, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB - advokata Ivane Dimitrijević Pekdemir, a presuda Osnovnog suda u Nišu 17K br.1573/12 od 13.01.2016. godine u stavu I u odnosu na ove okrivljene potvrđena.

Stavom II iste presude, odbačena je kao nedozvoljena žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Nišu 17K br.1573/12 od 13.01.2016. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB – advokat Ivana Dimitrijević Pekdemir, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1.) ZKP, konkretno zbog povrede odredaba člana 427. stav 5. ZKP, te zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredaba člana 16. i člana 419. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati Višem sudu u Nišu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenih AA i BB, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1.) ZKP, koja je opšteg karaktera, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da je u konkretnom slučaju izostala svestrana ocena odbrane okrivljenih, u delu u kojem tvrde da je okrivljena AA postupala u nužnoj odbrani, kako bi odbranila sebe i svog oca od napada okrivljenog VV, a polemiše se i sa ocenom suda o verodostojnosti iskaza saslušanih svedoka, te o načinu nastanka povreda koje je kritičnom prilikom zadobio okrivljeni VV, a što ne predstavlja razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i braniocima okrivljenih, shodno članu 485. stav 4. ZKP.

Nadalje, zahtevom se ukazuje na povredu odredaba člana 427. stav 5. ZKP i s tim u vezi navodi da je prvostepena presuda dostavljena samo okrivljenoj AA, a ne i okrivljenom BB, te na bitnu povredu odredaba člana 438. stav 2. tačka 2.) ZKP, u vezi sa kojom povredom se navodi da pravnosnažna presuda nema razloga o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, jer sud ne navodi na koji način se manifestovala posledica u vidu težeg remećenja javnog reda i mira, a što takođe ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima i braniocima okrivljenih, te da se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2.) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić