Branilac okr. AA, adv. Mladen Vasić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom se ukidaju presuda Osnovnog suda u Vranju K.br.51/16 od 05.04.2016. godine i presuda Višeg suda u Vranju 1Kž.br.338/16 od 27.10.2016. godine u celosti i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu odredbe člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitoti ističe da su prvostepeni i drugostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili Krivični zakonik – odredbu člana 364. stav 1. KZ jer nedostaje elemenat bića krivičnog dela u pitanju, koji se odnosi na poveravanje novca, kod utvrđene i nesporne činjenice da okrivljenom, kao magacioneru u Eparhiji ..., nije poveren novac na radu ili u vezi sa radom i nije zaduživan finansijski već isključivo robno.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema zakonskom opisu, krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji. Dakle, predmet (objekt) krivičnog dela u pitanju, osim novca, može biti i svaki drugi predmet koji je učiniocu poveren u službi ili na radu, a čijim prisvajanjem se može ostvariti imovinska korist.

U konkretnom slučaju, prema činjeničnom opisu dela u izreci pobijane prvostepene presude, saglasnom opisu dela u optužnom aktu i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni je kao magacioner Eparhijskog upravnog odbora Pravoslavne eparhije ..., u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe, prisvojio novac u iznosu od 62.880,00 dinara od prodaje stvari (iz magacina eparhije) koje su mu bile poverene u službi, pri čemu je bio svestan svog dela i zabranjenosti istog i želeo izvršenje dela, pa u ovako opisanoj i utvrđenoj radnji okrivljenog stoje sva zakonska obeležja krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. KZ za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se, neosnovano, ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasaconi sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                           Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić