Vrhovni kasacioni sud je, nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP).

Na sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Olivere Jovanić je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, u podnetom zahtevu označena pravnosnažna rešenja pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač. 1), 7) i 9) ZKP, zbog kojih povreda zakona je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, ne ukazujući pri tom u čemu se ove povrede zakona sastoje, a iz obrazloženja zahteva i navoda da sud pobijanim rešenjima nije mogao obavezati okrivljene AA i VV da solidarno oštećenom BB na ime zastupanja oštećenog od strane punomoćnika advokata Borislava Đinića isplate troškove nastale tokom vođenja krivičnog postupka pred Osnovnim sudom u Subotici u iznosu od 393.000,00 dinara, nakon donošenja pravnosnažne presude Osnovnog suda u Subotici K 250/10 od 19.06.2015. godine kojom su ovi okrivljeni oglašeni krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135. stav 4. u vezi člana 126. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS, a kojom nije, shodno odredbi člana 262. ZKP odlučeno ko će snositi troškove krivičnog postupka, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, obrazlaže istaknuti osnov pobijanja iz člana 441. stav 4. ZKP, o čemu će u daljem delu obrazloženja ove presude biti reči.

Naime, odredbom člana 264. stav 1. ZKP propisano je da kad sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Odredbom člana 264. stav 3. ZKP propisano je da će sud, u presudi kojom je više okrivljenih oglašeno krivim, odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od njih, a ako to nije moguće, odrediće da svi okrivljeni solidarno snose troškove, a plaćanje paušalnog iznosa odrediće se za svakog od okrivljenog posebno.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose.

Odredbom člana 262. stav 2. ZKP propisano je da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave, a podaci o visini troškova i zahteva za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenje iz stava 1. ovog člana.

Dakle, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 262. ZKP propisano je da se ne samo podaci o visini troškova postupka već i zahtev za njihovu naknadu mogu podneti u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude.

Sledstveno citiranim zakonskim odredbama i datom tumačenju odredbe člana 262. sstav 2. ZKP, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje, obzirom da, iako se u zahtevu osnovano ističe da pravnosnažnom presudom kojom su okrivljeni oglašeni krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135. stav 4. u vezi člana 126. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS nije odlučeno ko snosi troškove krivičnog postupka, zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka nastalih na ime zastupanja oštećenog u predmetnom krivičnom postupku sa opredeljenom visinom istih punomoćnik oštećenog je podneo dana 16.11.2016. godine, dakle, u okviru zakonom propisanog roka od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude – 07.03.2016. godine, pri čemu je sud, shodno citiranoj odredbi člana 264. stav 3. ZKP, a suprotno navodu iz zahteva branioca okrivljenog, bio ovlašćen da okrivljene obaveže da solidarno snose troškove krivičnog postupka.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog AA da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3), tačka 11) i iz člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP, kao ni pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nije upuštao.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                          Radmila Dragičević-Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić