Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Borivoje Borović, advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ iz ..., koga zastupa Aleksandar Dojčinović, advokat iz ..., VV iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Dojčinović, advokat iz ... i GG, ... „DD“, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž3 71/2016 od 09.03.2016. godine, u sednici održanoj 19.10.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž3 71/2016 od 09.03.2016. godine, u delu kojim je potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu P3 329/14 od 16.12.2015. godine.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž3 71/2016 od 09.03.2016. godine, u delu kojim je potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu P3 329/14 od 03.11.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž3 71/2016 od 09.03.2016. godine, potvrđeno je rešenje Višeg suda u Beogradu P3 329/14 od 16.12.2015. godine, kojim nije dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž3 71/2016 od 09.03.2016. godine, potvrđeno je i rešenje Višeg suda u Beogradu P3 329/14 od 03.11.2015. godine, ispravljeno rešenjem od 15.12.2015. godine, kojim je utvrđeno da je tužba povučena.

Protiv pravnosnažnih rešenja donetih u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, primenom člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući pobijana rešenja u smislu članova 408. i 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. st. 1 i 6. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog ZPP-a, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija protiv rešenja kojim se ne dozvoljava vraćanje u pređašnje stanje revizija nije dozvoljena, a da je protiv rešenja kojim se utvrđuje da je tužba povučena revizija neosnovana.

Prema članu 420. stav 1. ZPP, stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

Kako se rešenjem kojim je odlučeno o predlogu tužilje za vraćanje u pređašnje stanje ovaj postupak pravosnažno ne okončava, revizija protiv tog rešenja nije dozvoljena na osnovu člana 420. stav 1. ZPP.

Budući da je navedenom, posebnom odredbom Zakona o parničnom postupku, isključeno pravo na reviziju protiv rešenja kojim se postupak pravnosnažno ne završava, nema mesta ni primeni odredbe člana 404. stav 1. ZPP, na koju se tužilja poziva u reviziji.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Iz spisa se utvrđuje, da je tužilja podnela tužbu dana 11.10.2011. godine, radi naknade nematerijalne štete. Rešenjem Višeg suda u Beogradu koje je doneto 20.08.2015. godine, ročište zakazano za 25.09.2015. godine u 12.30 h je odloženo, a sledeće je određeno za 03.11.2015.godine u 12,30 h. Navedeno rešenje i pozivi za ročišta uručeni su punomoćnicima parničnih stranaka i trećetuženom koji nisu pristupili na ročište dana 03.11.2015. godine. Sud je sačinio belešku, iz koje se utvrđuje da je ĐĐ, kao punomoćnik tužilje po zameničkom punomoćju, došla u sud u 12,40 h i izjavila da je na ročište zakasnila. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje zasnovan je na tvrdnjama da je punomoćnik tužilje zbog obavljanja advokatskog posla u krivičnom postupku i nemogućnosti da poseti svog branjenika u zakazanom terminu, već 37 minuta kasnije, bez svoje krivice zakasnila na ročište. Pri tome, pokušala je da stupi u kontakt sa postupajućim sudijom putem telefona i da na taj način opravda kašnjenje. Punomoćnik tužilje je kao dokaz uz predlog dostavila potvrdu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i specifikaciju telefonskih poziva za dan 03.11.2015. godine.

Imajući u vidu da je tokom postupka tužilju zastupao punomoćnik iz reda advokata, da su punomoćnici parničnih stranaka i trećetuženi izostali sa ročišta 03.11.2015. godine, iako uredno pozvani, te da izostanak nisu opravdali, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da se tužba smatra povučenom, u smislu člana 311. stav 2. ZPP.

Nisu od uticaja navodi revizije, da je advokat zbog iznenadnih, nepredviđenih okolnosti opravdano bio sprečen da prisustvuje ročištu, iz razloga što izostajanje ponomoćnika stranke zbog obavljenog advokatskog posla u unapred poznatom datumu i terminu, ne predstavlja opravdan razlog propuštanja ročišta. Posebno u situaciji kao što je konkretna, kada je advokat mogao da obezbedi adekvatnu zamenu angažovanjem drugog advokata i da na odgovarajući način (podneskom, putem telegrama) obavesti sud o razlozima sprečenosti, kako je to pravilno ocenio drugostepeni sud.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1., u vezi člana 420. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić