U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Stanojčić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Komunalac“ iz ..., čiji je punomoćnik Milan Maričić, advokat iz ..., radi isplate otpremnine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 904/15 od 23.06.2015. godine, u sednici održanoj 05.10.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 904/15 od 23.06.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Rumi, P1 716/12 od 20.05.2013. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime neisplaćene otpremnine isplati 223.729,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.12.2012. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate i da mu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od 20.05.2013. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime naknade štete zbog neostvarenja prava na otpremninu isplati iznos naveden u stavu prvom izreke sa kamatom, kao i da mu naknadi troškove postupka. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 21.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 904/15 od 23.06.2015. godine žalba tužioca je usvojena i presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Rumi, P1 716/12 od 20.05.2013. godine, preinačena tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiocu isplati otpremninu od 124.953,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.12.2012. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka od 42.464,00 dinara, a u preostalom delu – do zahtevanih 223.729,50 dinara na ime otpremnine tužbeni zahtev je odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog, kada mu je rešenjem od 26.05.2006. godine utvrđeno mirovanje radnog odnosa zbog izbora na funkciju … Savez samostalnih sindikata opštine …, počev od 01.06.2006. godine do prestanka razloga zbog kojih je mirovanje određeno. Dana 01.03.2010. godine Savez samostalnih sindikata opštine je razrešio tužioca funkcije predsednika tog organa zbog isteka mandata. Privremenim rešenjem Republičkog fonda PIO od 14.06.2010. godine tužiocu je utvrđeno pravo na starosnu penziju počev od 02.03.2010. godine, jer je navršio penzijski staž od 41 godine i osam dana. Postupak za ostvarenje prava na penziju tužilac je pokrenuo zahtevom od 09.03.2010. godine. Prema podacima iz radne knjižice tužioca, tuženi je bio poslodavac tužiocu u periodu od 01.04.1983. godine do 01.06.2006. godine, a od 02.06.2006. godine do 01.03.2010. godine poslodavac je bio Savez samostalnih sindikata opštine ... Po prestanku funkcije, tužilac nije tražio vraćanje na rad kod tuženog. U posebnom parničnom postupku pravosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu otpremnine protiv tuženog Saveza samostalnih sindikata opštine .... Prema objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u vreme odlaska tužioca u penziju prosečna zarada u Republici Srbiji je iznosila 41.651,00 dinara, a tri ove zarade iznose 124.953,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud na osnovu člana 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 i 61/05) obavezao tuženog da tužiocu isplati otpremninu zbog odlaska u penziju.

Članom 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosečne zarade, a prema stavu 3. istog člana, pod prosečnom zaradom iz stava 1. tačka 1. ovog člana smatra se prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je stav drugostepenog suda da je tuženi, kao poslodavac tužioca dužan da na osnovu citirane zakonske odredbe isplati tužiocu otpremninu zbog odlaska u penziju. Naime, tužiocu je rešenjem tuženog od 26.05.2006. godine bilo utvrđeno mirovanje radnog odnosa na osnovu člana 79. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, zbog izbora na funkciju u sindikatu. Međutim, tužiocu nije prestao radni odnos kod tuženog, a okolnost da se nije vratio na rad kod tuženog, nije relevantna, jer je tužilac u roku u kome je mogao da se vrati kod tuženog podneo zahtev za ostvarivanje prava na starosnu penziju. Tužiocu je funkcija u Savezu samostalnih sindikata opštine ... prestala 01.03.2010. godine, kada je stekao pravo da se u roku od 15 dana vrati na rad kod tuženog na osnovu člana 79. stav 2. Zakona o radu, što nije učinio, već je 09.03.2010. godine podneo zahtev Republičkom fondu PIO za ostvarivanje prava na starosnu penziju. U takvoj situaciji nisu od uticaja činjenice i okolnosti na koje tuženi ukazuje u reviziji u pogledu rada tužioca u Savezu samostalnih sindikata opštine .... Ovo iz razloga što za vreme mirovanja radnog odnosa u smislu člana 79. Zakona o radu, zaposleni ne vrši prava i obaveze na radu i po osnovu rada, jer je odsustan sa rada zbog zakonom propisanog osnova, koji tom odsustvu daje legitimitet, ali radni odnos između zaposlenog i poslodavca postoji. U konkretnom slučaju tuženi nije doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu primenom nekog od razloga propisanih članom 175. Zakona o radu. Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić