U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Goran Došen i Dara Hut, advokati u ..., protiv tužene BB iz ... čiji je punomoćnik Bogdan Vla, avokat u ..., radi prestanka izdržavanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž2 457/16 od 03.08.2016. godine, u sednici veća održanoj 28.12.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž2 457/16 od 03.08.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž2 457/16 od 03.08.2016. godine je odbijena žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu broj P2 1949/14 od 15.04.2016. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se izmeni odluka o njegovom doprinosu za izdržavanje tužene i da prestaje tužiočeva obaveza za izdržavanjem tužene. Obavezan je tužilac da tuženoj nadoknadi troškove postupka u iznosu od 39.000,00 dinara, u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o osnovanosti revizije tužioca pobijanu presudu ispitao u granicama propisanim članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 i 55/2014), i ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident je reviziju izjavio zbog bitne povrede odredaba ZPP iz člana 374. stav 1, ali ne navodi u čemu se te povrede sastoje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Opštinskog suda u Novom Sadu iz 2008. godine tužilac je obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje tužene koja je tada bila maloletna plaća iznos od 6.000,00 dinara mesečno. Tužilac nije izvršavao svoju obavezu, zbog čega je protiv njega vođen krivični postupak. Tužilac je 21.06.2010. godine osuđen na uslovnu kaznu u trajanju od tri meseca i obavezu da isplati zaostale rate izdržavanja u iznosu od 372.000,00 dinara, ali kako nije izvršio obavezu uslovna osuda je opozvana i tužilac je upućen na izdržavanje kazne zatvora. Protiv tužioca je vođen još jedan krivični postupak koji je okončan presudom od 28.04.2015. godine, kojom je takođe oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca i obavezan da tuženoj isplati zaostale rate izdržavanja u visini od 102.000,00 dinara. Utvrđeno je da je tužilac rođen .... godine, da je po zanimanju … bez zaposlenja i prijavljen kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Tužilac je privremeni korisnik socijalne pomoći u iznosu od 6.275,00 dinara mesečno. Živi u stanu koji je otkupio na rate. Tužilac ima … i imao je zakazanu operaciju na koju nije otišao. Tužena je njegova ćerka, rođena ... godine i student je ... godine Fakulteta ... u ... u svojstvu budžetskog studenta. Tužena živi sa majkom, babom i dedom po majci u kući u ... koja je vlasništvo babe i dede. Baba i deda imaju penzije u iznosu od po 12.000,00 – 13.000,00 dinara. Majka tužene je zaposlena na neodređeno vreme u „...“ u ... sa prosečnom mesečnom zaradom od 23.688,68 dinara i osim te zarade nema drugih izvora prihoda. Tužilac je pokrenuo parnicu pred Višim sudom u Novom Sadu radi osporavanja očinstva, te zbog tih okolnosti parnične stranke ne održavaju lične odnose.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su ocenili da tužiočev tužbeni zahtev nije osnovan.

Članom 155. stav 2. Porodičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj“ 18/2005) je propisano da punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26 godine života.

Pravilno su nižestepeni sudovi cenili bitne činjenice za primenu navedenog zakonskog propisa, a to je da je tužena redovan student na Fakultetu ... u ... i da redovno izvršava svoje školske obaveze u statusu budžetskog studenta, što jeste uslov za ostvarivanje prava na izdržavanje punoletnog deteta. Tužilac je u obavezi da doprinese njenom izdržavanju srazmerno svojim mogućnostima kako bi se tužena nesmetano školovala. Odsustvo kontakta između stranaka ne lišava tužioca obaveze da tuženu izdržava, jer to pravo pripada tuženoj kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Dosuđeni iznos presudom iz 2008. godine u visini od 6.000,00 dinara za studenta očigledno nije dovoljan da zadovolji njene potrebe. Tužilac se ne može pozivati na to da ova suma predstavlja preterani teret i nepravdu za njega (poziva se na član 155. stav 4. Porodičnog zakona). Utvrđeno je da je tužilac primalac socijalne pomoći, ali samo na određeno vreme u periodu od 06.02.2013. do 06.11.2013. godine. Tužilac je relativno u takvom životnom dobu da može da pronađe poslove, jer je po zanimanju .... Nije dokazao da je njegovo zdravstveno stanje takvo da ima umanjenu radnu sposobnost. Sve ove činjenice su nižestepeni sudovi pravilno cenili u toku prvostepenog i drugostepenog postupka.

Tužilac u reviziji ponavlja razloge koje je iznosio tokom postupka o čemu su se nižestepeni sudovi pravilno izjasnili. Tvrdnja tužioca da tužena neredovno izvršava školske obaveze, a koja nije potkrepljena nikakavih dokazima može biti razlog u nekom budućem vremenu za izmenu odluke o dečijem izdržavanju, ali je ova tvrdnja bez značaja u ovoj parnici u kojoj je utvrđena suprotna činjenica.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić