U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarice, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA d.o.o. iz ..., čiji je punomoćnik Đurđevka Mladenović Živković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva finansija, Poreske uprave, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2770/13 od 22.10.2014. godine, u sednici održanoj 19.10.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2770/13 od 22.10.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1365/10 od 04.12.2012. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu vrati 161.600 kilograma šećera ili da mu naknadi štetu zbog nezakonitog oduzimanja 161.600 kilograma šećera u iznosu od 5.656.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana oduzimanja do dana podnošenja tužbe. U drugom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu, na ime izgubljene dobiti zbog nezakonitog oduzimanja robe u periodu od 16 kalendarskih meseci, počev od marta meseca 2002. godine kao dana podnošenja tužbe, isplati iznos od 16.968.000,00 dinara. U trećem stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu plati procesnu kamatu na iznos glavnog duga od dana podnošenja tužbe do konačne isplate. U četvrtom stavu izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. U petom stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 22.580,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2770/13 od 22.10.2014. godine, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1365/10 od 04.12.2012. godine, u prvom, drugom i petom stavu izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pobijana odluka je jasna i neprotivurečna, a obrazloženje sadrži potrebne navode i ocene u smislu člana 382. Zakona o parničnom postupku. Stoga se neosnovano revizijom ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. istog zakona. Isticanje da je navedena bitna povreda parničnog postupka učinjena pogrešnom primenom Zakona o upravnim sporovima i Zakona o opštem upravnom postupku nije od značaja u parnici, jer prevazilazi pravila o bitnim povredama parničnog postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je rešenjem inspektora Republičke uprave javnih prihoda, Organizacione jedinice Centar .., Odeljenja finansijske policije ... od 04.09.2002. godine, u postupku kontrole prometa i evidentiranja robe, privremeno oduzeto 161.600 kilograma šećera. Osnov za oduzimanje je bio neslaganje stvarnog i knjigovodstvenog stanja. Vrednost šećera je iznosila 5.565.000,00 dinara Tužilac je protiv ovog rešenja izjavio žalbu, koja je rešenjem drugostepenog organa donetim 13.12.2002. godine odbijena. Nakon okončanja kontrole, prvostepeni organ je, dana 09.04.2003. godine, doneo rešenje o oduzimanju robe, kojim je od tužioca oduzeta navedena količina šećera u označenoj vrednosti. Tužilac je i protiv ovog rešenja izjavio žalbu, a drugostepeni organ je žalbu odbio rešenjem od 29.05.2003. godine. Tužilac je protiv drugostepenog rešenja od 29.05.2003. godine pokrenuo upravni spor. U upravnom sporu je doneta presuda, dana 16.03.2005. godine, kojom je poništeno drugostepeno rešenje doneto 29.05.2003. godine. Potom je, u ponovnom postupku, prvostepeni organ, rešenjem od 22.12.2008. godine, od tužioca opet oduzeo 161.600 kilograma šećera, u vrednosti od 5.565.000,00 dinara. Protiv ovog prvostepenog rešenja, tužilac je izjavio žalbu, a drugostepeni organ je žalbu odbio rešenjem od 18.03.2009. godine. Tužilac je i protiv ovog drugostepenog rešenja - od 18.03.2009. godine, pokrenuo upravni spor. Međutim, Upravni sud je, presudom U 9555/10 od 06.05.2011. godine, tužbu protiv navedenog rešenja odbio.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete od tužene zbog nepravilnog i nezakonitog rada njenih organa.

Odredbom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju je njegov organ prouzrokovao trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije.

U konkretnom slučaju, tužiocu je roba prvobitno privremeno, a zatim i konačno oduzeta u postupku kontrole prometa i evidentiranja robe, odnosno u postupku poreske kontrole. Postupak je vođen pred nadležnim organima tužene, na osnovu odgovarajućih propisa odnosno Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakona o opštem upravnom postupku. Tužilac je koristio sve pravne lekove. Nadležni organ tužene je bio ovlašćen za privremeno oduzimanje robe, a konačnim i pravnosnažnim rešenjem, od tužioca je roba oduzeta usled čega postoji punovažan pravni osnov tužene za zadržavanje spornog šećera i nema nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene. Samim tim nema ni uslova za zasnivanje odgovornosti tužene za naknadu štete tužiocu. Okolnost da je u vreme podnošenja tužbe drugostepeno rešenje o oduzimanju robe bilo poništeno u upravnom sporu nije od značaja za drugačiju odluku u ovoj parnici obzirom na konačni ishod postupka. Suprotno navodima revizije parnični sud nije ovlašćen da ceni zastarelost vođenja upravnog postupka.

Navodima revizije se ponavljaju razlozi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata.

Na osnovu člana 405. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić