Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 562/2013 od 18.09.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene kao neosnovana i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru P 484/2011 od 25.09.2012. godine, u delu stava prvog izreke, kojim je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati 2.800.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Zaječaru P 484/2011 od 25.09.2012. godine u delu stava prvog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev i obavezana tužena Republika Srbija - Ministarstvo pravde, da tužiocu AA iz ... na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati 1.800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.09.2012. godine do isplate, dok je u preostalom delu, za iznos od 4.400.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom, tužbeni zahtev tužioca odbijen, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Zaječaru P 484/2011 od 25.09.2012. godine i obavezana tužena Republika Srbija - Ministarstvo pravde, da tužiocu AA iz ... na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 305.143,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Iz obrazloženja revizije proizlazi da se pobija deo odluke o naknadi nematerijalne štete.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09) i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14) i ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac se nalazio u pritvoru od 20.10.2003. godine do 26.12.2006. godine, ukupno 1164 dana, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 4, u vezi člana 33. Krivičnog zakona. Pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Zaječaru K 45/03-05 od 30.03.2010. godine tužilac je oslobođen optužbe. Tužilac se 15.06.2010. godine obratio Ministarstvu pravde radi postizanja sporazuma o naknadi štete. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka iz oblasti neuropsihijatrije, u pritvoru tužilac je bio izložen specifičnom agresivnom postupku, osećao se uplašenim i poniženim. Istovremeno je bio opterećen neizvesnošću oko porodice, posebno oko mal. sina BB koji je u to vreme imao 5 meseci i usled odvojenosti od supruge, koja ga je kasnije napustila, otac ga je lišio nasledstva na stanu poklanjanjem drugom licu, a Centar za socijalni rad ga je lišio roditeljskog prava nad mal. sinom BB i dao dete na usvojenje. Ponovljeno medijsko objavljivanje u štampi i televiziji dovelo je do stalnog osećaja krivice kod tužioca, što je uzrokovalo stanje depresije, neprijatne misli i nesanicu. Kod tužioca je dijagnostifikovana bolest F 32.2 depresia, za koju je određena specifična psihofarmakološka terapija antidepresivima, u nastojanju da se ublaži i otkloni ispoljavanje depresije, anksioznosti (straha i nemira) i ugrožavanje socijalne fobije (narušene interpersonalne komunikacije), te otklanjanja nesanice i košmarnih snova.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo primenom člana 560. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku (''Sl. list SRJ'' br. 70/2001 i 68/2002, ''Službeni glasnik RS'' br. 58/2004), kojim je propisano da pravo na naknadu štete pripada licu koje je bilo u pritvoru, a pravnosnažnom presudom je oslobođeno od optužbe. Propis iz člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, na koji se pozvao drugostepeni sud, a koji reguliše odgovornost pravnih lica za štetu usled nepravilnog ili nezakonitog rada njihovih organa, ne primenjuje se u ovom slučaju. Pravo na naknadu štete po članu 560. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku (''Sl. list SRJ'' br. 70/2001 i 68/2002, ''Službeni glasnik RS'' br. 58/2004), zavisi od ishoda krivičnog postupka, radi se o posebnom obliku objektivne odgovornosti države zasnovanom na riziku od neosnovanog pokretanja krivičnog postupka, pa država odgovara za štetu, bez obzira na krivicu. Šteta u tom slučaju nije posledica greške ili nezakonitog rada organa tužene, već ishoda postupka za koji je država preuzela rizik kada je protiv tužioca pokrenula krivični postupak. Nezakonit i nepravilan rad organa je osnov za naknadu štete po članu 560. stav 1. tačka 3. i tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku. Pozivanje na propis iz člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, nije imalo uticaja na pravilnost odluke drugostepenog suda.

Suprotno navodima revizije, pravilno je drugostepeni sud primenio član 200. Zakona o obligacionim odnosima, kada je zaključio da je prvostepenom odlukom naknada nematerijalne štete prenisko odmerena jer nisu dovoljno cenjene okolnosti konkretnog slučaja i to da je tužiocu na teret stavljeno izvršenje teškog krivičnog dela, da je u pritvoru proveo 3 godine te da je pretrpeo teške posledice u porodičnim prilikama (supruga ga je napustila, lišen je roditeljskog prava, otac ga je lišio nasledstva) i pravilno ocenio da tužiocu na ime pravične novčane naknade pripada iznos od 4.600.000,00 dinara, sa kamatom od presuđenja do isplate, u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima. Drugostepeni sud je pravilno imao u vidu cilj naknade nematerijalne štete (uspostavljanje psihičke i emocionalne ravnoteže), značaj povređenog dobra, vodeći računa da se naknadom ne može pogodovati težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, u smislu člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, te pobijanom odlukom pravilno primenio kriterijume pravične naknade propisane članom 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga primenom člana 405. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić