Privredni apelacioni sud presudom Pž br.2527/15 od 25.11.2015. godine odbija kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrđuje presudu Beogradu P br.881/12 od 09.02.2015. godine ispravljenu rešenjem toga suda P br.881/12 od 04.03.2015. godine.

Protiv drugostepene presude, tužilac izjavljuje blagovremenu i dozvoljenu reviziju. Reviziju izjavljuje zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi ne podnosi odgovor na reviziju tužioca, a Republički javni tužilac se o izjavljenoj reviziji nije izjasnio.

Revizijski sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 ... 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) i odlučio kao u izreci revizijske presude iz sledećih razloga:

Revizija tužioca nije osnovana.

Nižestepene presude nisu zahvaćene bitnom povredom iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede koje mogu predstavljati revizijski razlog tužilac ne ukazuje osim što ih neodređeno pominje kao revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je dana 12.11.2014. godine u svojstvu suinvestitora sa stambenom zadrugom „VV“ zaključio ugovor o suinvestiranju i izgradnji poslovnog objekta u ... ulici. Po osnovu tog ugovora saučestvovao je u zajedničkoj izgradnji i finansiranju stambenih poslovnih objekata (... i ... u ... ulici prva faza ukupne površine 4795m2) na taj način što se u cilju sticanja svojine na objektu obavezao da ga izgradi o svom trošku u skladu sa tehničkom dokumentacijom i pravilima struke. Iste godine tužilac kao naručilac radova je sa tuženim kao izvođačem zaključio ugovor o građenju stambenog objekta ... i ... u bloku ... ulica, prva faza (12.12.2004. godine) kojim su se sporazumeli da tuženi za potrebe tužioca u celosti izvrši radove na izgradnji navedenih stambeno poslovnih objekata spratnosti P + 5 + PK ukupne površine 5.304,03m2 spojenih sa 74 garaže, 12 poslovnih prostora i 64 stana na građevinskom kompleksu KO .... Cena radova je ugovorena u vrednosti od 2.386.800,00 evra. Isti ugovarači su dana 27.03.2006. godine zaključili ugovor o građenju stambenog poslovnog objekta kojim su nakon konstatacije o postojanju ugovora o građenju od 12.12.2004. godine stavili navedeni ugovor van snage i zaključili dva nova samostalna ugovora za izgradnju svakog predmetnog objekta. Članom 2. konstatovali su da je predmet tog ugovora izgradnja poslovno stambenog objekta oznake ... po rešenju o odobrenju za izgradnju od 15.08.2003. godine prodajne površine 266,64m2. Saglasili su se da tuženi u celosti izvrši radove na izgradnji tog objekta po sistemu ključ u ruke. U ugovoru su detaljno naveli šta se podrazumeva pod izgradnjom objekta. Navedeni ugovor je izmenjen dana 12.03.2007. godine aneksom broj 1 u pogledu rokova gradnje pa je kao dan početka izvođenja radova određen 08.08.2006. godine, a 30.09.2007. godine kao rok za završetak ugovora. Izmene ugovora od 27.03.2006. godine izvršene su dana 20.05.2008. godine kada su zbog složenosti projekta ugovarači predvideli da konačna vrednost potrebna za završetak izgradnje obejkta iznosi 4.110.951,50 evra i taksativno naveli obaveze izvođača radova. Stranke su konstatovale šta se smatra nepredviđenim radovima koji nisu obuhvaćeni ugovorenom cenom i da će u slučaju angažovanja drugog lica za uređenje terena uplaćeni avans tuženom biti preusmeren na glavne objekte i radove, te da će se za isti iznos umanjivati obaveza investitora prema izvođaču. Konačan rok za izgradnju određen je za 21.07.2008. godine, osim za garažu uz objekat ... čiji je rok izgradnje 05.09.2008. godine. Konstatovano je da je za završetak daljih radova potrebno uložiti iznos od 465.092,60 evra. Dana 18.06.2008. godine između tužioca i tuženog je zaključen ugovor o spoljnom uređenju terena u sklopu stambeno poslovnih objekata u bloku prve faze ... i ... u ulici .... Vrednost radova po ovom ugovoru iznosi 254.059,60 evra, a rok za završenje je 10.09.2008. godine. Stranke su se sporazumele da se rok za sporno uređenje terena može pomeriti usled više sile ukoliko investitor kasni sa izvršenjem ugovornih obaveza zbog izrade projekta, zbog viška naknadnih i nepredviđenih radova. Stranke su zaključile Ugovor o kišnoj kanalizaciji u sklopu navedenih stambeno poslovnih objekata dana 15.08.2008. godine kojim je tuženi preuzeo obavezu da izvede radove na povezivanju kišne kanalizacije prema sporazumu ugovornih strana po ceni od 60.491,58 evra u roku od 60 dana uz mogućnost izmene tog roka pod ugovorom predviđenim uslovima. Tužilac je u međuvremenu sa Stambenom zadrugom „VV“ dana 17.05.2007. godine zaljučio ugovor o kupoprodaji dela objekta u izgradnji. Rešenjem Gradske uprave, Grada Beograda, Odeljenja za izgradnju, koje je doneto tokom 2009. godine izmenjeno je prethodno rešenje o odobrenju za gradnju za prostor u pogledu spratnosti objekta i bruto razvijene građevinske površine istih navedenih objekata veće površine.

Prvostepeni sud odbija tužbeni zahtev za utvrđenje da su raskinuti predmetni ugovori, o građenju, sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora, jer je tuženi svoju obavezu izvršio u pretežnom delu te da je ostao neispunjen neznatan deo obaveze.

S obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je potvrdio prvostepenu presudu kojom je odbijen zahtev tužioca za raskid spornih ugovora o građenju.

Revident u revizijskim razlozima izražava suprotan pravni stav od izraženog stava nižestepenih sudova.

Revizijski sud ne prihvata u reviziji izražene pravne stavove.

Odredbom člana 124. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da u dvostranim ugovorima, kada jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može ako nije ništa drugo određeno, zahtevati ispunjenje obaveze ili pod zakonskim uslovima raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. U članu 131. istog zakona, propisano je da se ugovor ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.

Parnične stranke su zaključile više ugovora i aneks ugovora o građenju, u cilju regulisanja izgradnje građevinskog kompleksa. Putem veštačenja utvrđeno je da tuženi od radova koje je bio dužan da izvrši, nije završio deo radova na izgradnji objekta ... i ... i garaže, kišne kanalizacije, te da ti neizvršeni radovi imajući u vidu odnos ukupne vrednosti ugovorenih radova i neizvedenih radova prema podacima investitora čine 0,81% od ukupne vrednosti radova (izuzimajući radove na izgradnji skloništa koji nisu predmet ovog spora). Tužilac je u opisanoj situaciji, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, mogao da ostvari svrhu ugovora podnošenjem zahteva za izvršenje preostalog dela obaveze čime bi izdejstvovao pribavljanje upotrebne dozvole i stekao mogućnost iskorišćavanja objekta. Osim toga, ocena neznatnosti dela obaveze koju tuženi nije izvršio, se ne može vezivati isključivo za dobijanje upotrebne dozvole, nego se ima ceniti u odnosu na neizvršenje obaveze u celokupnom poslu. Osim navedenog, tužilac u toku postupka nije dokazao da je sam izvršio sve svoje ugovorne obaveze (isplata 100% cene ugovorenih radova) imajući u vidu, da u skladu sa odredbom člana 124. Zakona o obligacionim odnosima, samo stranaka koja je izvršila svoju ugovornu obavezu u ugovorenom roku ima pravo tražiti raskid ugovora, što ovde nije slučaj.

Iz navedenih razloga, navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Kako ne postoje revizijski razlozi tako ni oni na koje se pazi po službenoj dužnosti revizijski sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 405. stav 1. ZPP, odlčuio kao u izreci revizisjke presude.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić