U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Mikeš, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Obrenčević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3006/15 od 25.01.2016. godine, u sednici održanoj 21.12.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3006/15 od 25.01.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 317/2012 od 12.05.2015. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 317/12 od 05.10.2015. godine, tužbeni zahtev je delimično usvojen i poništeno je rešenje tuženog br…. od 18.11.2011. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br…. od 10.05.2010. godine, zbog nepoštovanja radnih obaveza; obavezan je tuženi da vrati tužioca na poslove …, odnosno na druge poslove koji odgovarju njegovoj stručnoj spremi, radnom iskustvu i sposobnostima; obavezan je tuženi da tužiocu na ime zarade plati pojedinačne iznose bliže određene u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos i da na navedene iznose plati pripadajuće doprinose nadležnom Fondu PIO; odbačena je tužba i sud se oglasio apsolutno nenadležnim za odlučivanje u delu zahteva kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da istovremeno uz isplatu zarade izvrši i isplatu pripadajućih poreza poreskoj upravi; obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 210.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3006/15 od 25.01.2016. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 317/12 od 12.05.2015. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 317/12 od 05.10.2015. godine u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev kao i u delu odluke o troškovima; odbijen je zahtev stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na osnovu ugovora o radu br.... od 10.05.2010. godine i obavljao poslove .... Tuženi je rešenjem br.... od 18.11.2011. godine otkazao tužiocu ugovor o radu iz razloga koji je propisan članom 179. tačka 2. Zakona o radu zbog nepoštovanja radnih obaveza. Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tuženi je sačinio 04.11.2011. godine i tog dana u 11,10 časova kurir, koji je zaposlen kod tuženog, preuzeo je pošiljku radi dostavljanja upozorenja tužiocu, ali je bezuspešno pokušao da ga dostavi na adresu stanovanja tužioca. Međutim, tuženi je istog dana u 10,20 časova upozorenje istakao na oglasnu tablu, koje je sa oglasne table skinuto 13.11.2011. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev i poništili kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca, te obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je pobijano rešenje nezakonito, jer poslodavac nije uredno dostavio upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Poslodavac upozorenjem pokreće otkazni postupak, ukoliko se otkaz daje iz razloga propisanih članom 179. tačka 1) – 6) Zakona o radu i zaposlenom se na taj način predočava da je svojom radnjom izazvao nastanak otkaznog razloga. Zaposlenom se ostavlja zakonski rok da se izjasni o navodima iz upozorenja čime mu se omogućava pravo na odbranu od navoda za otkaz koji mu se stavljaju na teret. Upravo iz ovih razloga upozorenje iz člana 180. Zakona o radu mora da se dostavi lično zaposlenom na način na koji se dostavljaju i drugi pojedinačni akti iz člana 185. i 193. Zakona o radu. Međutim, tuženi je upozorenje dostavio preko oglasne table pre nego što je pokušana lična dostava na adresu prebivališta ili boravišta tužioca.

Kako je ovakvim postupanjem povređeno pravo zaposlenog na odbranu rešenje o otkazu ugovora o radu iz razloga koji su propisani članom 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu je nezakonito. Obzirom da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad i da mu isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade na osnovu člana 191. st.1. i 2. Zakona o radu.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijano presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo. Neosnovani su i revizijski navodi da je tužba neblagovremena jer je podneta 27.02.2011. godine, umesto 24.02.2011. godine. Prema stanju u spisima tužba je podneta preporučeno preko pošte 24.02.2011. godine a o razlozima blagovremenosti tužbe prvostepeni sud se detaljno izjasnio u svojoj odluci.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić