U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veroljub Đukić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji su punomoćnik Srđan Milanov, advokat iz ..., radi utvrđenja diskriminacije i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 100/16 od 03.02.2016. godine, u sednici veća održanoj 22.09.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 100/16 od 03.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju P1 15/14 od 14.10.2015. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je tužena prilikom izbora đaka generacije u školskoj ... godini diskriminatorski postupala prema tužiocu i da se naloži tuženoj da tužiocu na ime pravične naknade nematerijalne štete prouzrokovane diskriminatorskim postupanjem, isplati ukupno 1.050.000,00 dinara i to: po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti, ugleda i prava ličnosti 500.000,00 dinara, po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ravnopravnosti 200.000,00 dinara, po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede dostojanstva 150.000,00 dinara i po osnovu umanjenja opšte životne aktivnosti 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu da presudu donetu po ovoj tužbi o svom trošku objavi u dnevnom listu „Politika“ bez ikakvog odlaganja, a najkasnije u drugom broju dnevne štampe od dana pravosnažnosti presude. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 168.650,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 100/16 od 03.02.2016. godine žalba tužioca je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede pravila postupka revizijom se određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio učenik tužene, školovanje je završio školske ... godine, pripadnik je romske etničke zajednice. Komisija tužene je sprovela postupak izbora đaka generacije za ... godinu, pa je posle rangiranja na osnovu postignutih rezultata, za đaka generacije proglašena učenica VV sa utvrđena 44 boda, dok je tužilac bio na drugom mestu sa utvrđenih 36 bodova. Tužilac je bio nezadovoljan izvršenim rangiranjem pa je tuženoj podneo žalbu, koja je odbijena rešenjem od 10.06.2011. godine. Zatim je tužilac uputio žalbu Ministarstvu prosvete – Odeljenju za inspekcijske poslove i nadzor u ustanovama srednjeg obrazovanja. Prema obaveštenju prosvetnog inspektora od 22.06.2011. godine navodi tužioca nisu osnovani. Takođe, tužilac je uputio pritužbu Zaštitniku građana 05.09.2011. godine. Aktom Zaštitnika građana br. ... od 18.09.2012. godine utvrđeno je da je tužena načinila propust u radu na štetu bivšeg učenika AA, tako što je nepravilno izvršila rangiranje učenika prilikom odlučivanja o dodeli nagrade „Učenik generacije“ za školsku ... godinu, usled čega je AA nepravilno i neosnovano ostao uskraćen za ovu nagradu. Stoga je Zaštitnik građana tuženoj uputio preporuku da ponovo sprovede rangiranje za dodelu nagrade i da se tužena u pismenoj formi izvini AA za učinjeni propust. Po oceni Zaštitnika građana tužena je pogrešno bodovala učenicu VV kada joj je dodelila bodove za uspeh na jednom takmičenju iako nije raspolagala sa odgovarajućim dokumentom – diplomom. Postupajući po preporuci Zaštitnika građana, u ponovljenom postupku rangiranja, novoformirana Komisija tužene sačinila je 08.11.2012. godine rang listu prema kojoj tužilac i VV imaju jednak broj bodova – po 36, pa su oboje dobili nagradu „Učenik generacije“ za ... godinu. Osim toga, tužena je 14.11.2012. godine tužiocu uputila pismeno izvinjenje zbog učinjenih propusta. Tužbu za zaštitu zbog diskriminacije tužilac je podneo 26.04.2013. godine, kada je već bio student Medicinskog fakulteta u ....

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbe člana 2. stav 1. tačka 1. i člana 6. u vezi sa članom 12. i 24. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“ br. 22/09), kada su odbili zahtev za zaštitu od diskriminacije.

Pojam diskriminacije odnosno diskriminatorskog postupanja definisan je odredbom člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kojoj diskriminacija i diskriminatorsko postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

Prema članu 12. istog zakona, zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Prema članu 24. stav 1. navedenog zakona, zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

S obzirom na navedene zakonske odredbe, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da nema osnova utvrđenje da je tužena diskriminisala tužioca zbog njegove pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini, tako što je, posle prvog rangiranja, nagradu „Učenik generacije“ dodelila učenici VV, a ne njemu.

U postupku dodele nagrade tužena je rangirala kandidate, tako što je učenici VV neosnovano priznala osam bodova, koji propust nije utvrđen u postupcima po žalbama tužioca podnetim tuženoj i Prosvetnoj inspekciji, već tek u postupku pred Zaštitnikom građana po pritužbi tužioca, posle čega je tužena na osnovu novog rangiranja i tužiocu dodelila nagradu „Učenik generacije“ i uputila pismo izvinjenja, čime je blagovremeno i u celosti postupila po preporuci Zaštitnika građana. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ove okolnosti ukazuju da je tužilac, koristeći dostupna sredstva pravne zaštite, ostvario pravo za koje je tvrdio da mu pripada, i to pre podnošenja ove tužbe. Imajući ovo u vidu, kao i okolnost da je tužilac u tužbi naveo da ga „tokom školovanja niko od zaposlenih (tužene) nije pitao za nacionalnu pripadnost,“ a u iskazu pred sudom (ročište od 12.03.2015. godine) da „tokom školovanja nije osetio taj diskriminatorski položaj,“ revizijski sud ocenjuje da je utvrđeni propust tužene u postupku dodele nagrade „Učenik generacije“ nastao zbog pogrešne primene pravila o rangiranju, a ne zbog etničke pripadnosti tužioca. Naime, naspram ovog izolovanog propusta tužene, koji je otklonjen blagovremeno i u celosti po ukazivanju Zaštitnika građana, stoji četvorogodišnje školovanje tužioca kod tužene, što je dug period, a u kome nije bilo postupanja tužene koje bi sam tužilac kvalifikovao kao diskriminatorsko. S obzirom na navedeno, pravilan je stav nižestepenih sudova da činjenicama navedenim u tužbi i istaknutim tokom postupka, kao i izvedenim dokazima, tužilac nije u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, učinio verovatnim da je prema njemu učinjena diskriminacija zbog etničke pripadnosti.

Osim toga, tužilac posebno u reviziji ukazuje da njegovu tvrdnju o diskriminaciji potvrđuje iskaz direktorke tužene škole sadržan u aktu prosvetnog inspektora od 22.06.2011. godine, u kome je navedeno da je u postupku inspekcijskog nadzora direktorka tužene izjavila prosvetnom inspektoru da su tužilac i njegova sestra dok je bila đak „kao Romi od strane direktorke i svih profesora maksimalno sagledavani.“ Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedeni citat nema diskriminatorsko značenje u smislu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

U vreme kada je tužena sprovodila postupak izbora đaka generacije za školsku ... godinu, na snazi je bila „Strategija za unapređivanje položaja Roma 2009-2015“ objavljena u „Službenom glasniku RS“ br. 27/09. Ovo je strateški dokument koji je donela Vlada Republike Srbije sa ciljem stvaranja uslova za socijalnu uključenost, smanjenje siromaštva i suzbijanje diskriminacije Roma i Romkinja, odnosno stvaranja uslova za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava lica romske nacionalnosti. Zbog dugotrajnog uticaja nepovoljnih socijalno-ekonomskih činilaca pripadnici romske nacionalnosti se nalaze u stanju nejednakosti i društvene isključenosti, zbog čega su potrebne mere pozitivne akcije koje će im omogućiti da prevaziđu prepreke u vezi sa pristupom obrazovanju,zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i drugim oblastima društvenog života. Iako pripadnik ove društvene grupe, tužilac očigledno zbog svojih intelektualnih sposobnosti ostvaruje izvanredna postignuća i stoga verovatno neće biti korisnik Strategije ili druge slične mere, niti će mu biti potrebno posebno „sagledavanje“ na putu društvene afirmacije. U tom kontekstu razumljivo je da je njegov doživljaj citirane izjave direktorke tužene negativan, međutim, po oceni revizijskog suda, kako je ta izjava izrečena u postupku inspekcijskog nadzora u kome je razmatrana i optužba za diskriminaciju, ona (izjava) znači da učenici romske nacionalnosti nisu diskriminisani, već da im je posvećivana posebna pažnja, zbog čega nema elemenata postupanja koje bi predstavljalo poseban oblik diskriminacije iz člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić