U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz .., čiji je zajednički punomoćnik Labud Stojanović, advokat iz ..., protiv tuženog EE iz ..., čiji je punomoćnik Gospava Vuksanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 623/15 od 08.10.2015. godine, u sednici održanoj 29.11.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 623/15 od 08.10.2015. godine, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 623/15 od 08.10.2015. godine, odbijena je žalba tužilaca kao neosnovana i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 1505/11 od 30.01.2015. godine, kojom je, stavom 1. izreke, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA iz ... kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. ... od 12.12.2011. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br.... od 22.01.2003. godine sa svim pripadajućim aneksima i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na posao i prizna mu sva prava iz radnog odnosa na ... u ..., počev od 20.12.2011. godine; stavom 2. izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca BB iz ... kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. ... od 12.12.2011. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. ... od 13.01.2003. godine sa svim pripadajućim aneksima i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na posao i prizna mu sva prava iz radnog odnosa na ... u ..., počev od 20.12.2011. godine; stavom 3. izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca VV iz ..., kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. ... od 12.12.2011. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. ... od 13.01.2003. godine sa svim pripadajućim aneksima i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na posao i prizna mu sva prava iz radnog odnosa na ... u ..., počev od 20.12.2011. godine; stavom 4. izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca GG iz ..., kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. ... od 12.12.2011. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. ... od 22.01.2003. godine sa svim pripadajućim aneksima i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na posao i prizna mu sva prava iz radnog odnosa na ...u ..., počev od 20.12.2011. godine; stavom 5. izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca DD iz ..., kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. ... od 12.12.2011. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. ... od 22.01.2003. godine sa svim pripadajućim aneksima i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na posao i prizna mu sva prava iz radnog odnosa na ... u ..., počev od 20.12.2011. godine; stavom 6. izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca ĐĐ iz ..., kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. ... od 12.12.2011. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. ... od 22.01.2003. godine sa svim pripadajućim aneksima i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na posao i prizna mu sva prava iz radnog odnosa na ... u ..., počev od 20.12.2011. godine, a stavom 7. izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09, 36/11, 53/13-US), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14), pa je našao da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka predviđena članom 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju revizija ukazuje. Nižestepene presude su jasne, obrazložene i neprotivrečne. Sadrže sve razloge o odlučnim činjenicama.

U provedenom postupku je utvrđeno da su tužioci bili u radnom odnosu kod tuženog i da su rad obavljali na ... u ..., da je tužiocima prestao radni odnos 19.12.2011. godine po osporenim rešenjima tuženog donetim 12.12.2011. godine i to tužiocima AA, BB, GG i DD, kao prodavcima goriva, tužiocu VV kao točiocu goriva i tužiocu ĐĐ kao poslovođi, da je tuženi doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji poslova (radnih mesta), da je članom 16. Pravilnika izmenjena organizaciona struktura Direkcije za komercijalne poslove, tako što je brisana ...– ... i radna mesta sistematizovana na toj ..., da je Pravilnik stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja, da je tuženi 22.12.2011. godine zaključio ugovor o ... sa ŽŽ, ..., ..., kao dilerom kojim je tuženi predao na upravljanje i rukovođenje ..., uz prenošenje državine na robi i zalihama, a uz obavezu dilera da u ime i za račun tuženog organizuje trgovinu na malo i uz obavezu da angažuje sopstvenu snagu. Ugovorom je isto tako predviđeno da diler i njegovi radnici nisu u radnom odnosu kod tuženog, da sve obaveze prema zaposlenima padaju na teret dilera koji snosi kompletne troškove angažovanja radne snage.

Utvrđeno je i da je tuženi obavestio Nacionalnu službu za zapošljavanje, Filijala Beograd o primeni mera iz člana 155. Zakona o radu, kao i da je tuženi tužiocima isplatio otpremninu u skladu sa Kolektivnim ugovorom.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su zaključili da je tužiocima zakonito otkazan ugovor o radu, zbog čega nema mesta poništaju pobijanih rešenja, kao ni vraćanja tužilaca na rad, odnosno njihove reintegracije.

U konkretnom slučaju tužiocima je rešenjem tuženog od 12.12.2011. godine prestao radni odnos kod tuženog otkazom ugovora o radu primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova koje su do tada obavljali usled ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog. Tačnije, radna mesta na kojima su tužioci radili, odnosno cela ... u ... je ukinuta, jer je data ugovorom o upravljanju ... ŽŽ iz ..., ..., kao dileru. Tuženi je isto učinio i sa svim preostalim benzinskim stanicama i radnim mestima na tim stanicama koja su prestala da postoje, jer su stanice date dilerima u skladu sa ugovorima. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocima tuženi je poštovao postupak propisan članom 153.-160. Zakona o radu u pogledu donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih, njegove sadržine, dostavljanja nadležnim organima radi davanja mišljenja i obaveze na isplatu otpremnine. U reviziji tužioci ponavljaju navode žalbe o tome da pobijana rešenja su nezakonita, jer tuženi nije primenio kriterijume iz opšteg akta. Obaveza primene kriterijuma iz opšteg akta postoji u slučaju smanjenja broja izvršilaca, a ne i u slučaju ukidanja određenog radnog mesta, što je slučaj sa tužiocima. Njihova radna mesta, kao i cela ... su ukinuti i više ne postoje posle donošenja Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji. Iz ovih razloga revizija tužilaca nije osnovana i njome nisu dovedeni u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanih odluka.

Imajući u vidu izloženo Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 405. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić