Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 45/17 od 26.01.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Velikom Gradištu i branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu K 148/2014 od 24.10.2016. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Goran Stajić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Gorana Stajića, je neosnovan.

Branilac okrivljene AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je označenim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se presude zasnivaju na zapisniku o prepoznavanju tada osumnjičene AA, na kom dokazu se presuda ne može zasnivati ukazivanjem da prilikom prepoznavanja nisu bili obezbeđeni uslovi koji bi garantovali da se okrivljena ne izdvaja od drugih osoba u redu za prepoznavanje već upravo suprotno da se ista zbog nanetih povreda očigledno razlikovala od osoba koje su se nalazile u redu za prepoznavanje.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, iz zapisnika o prepoznavanju MUP-a RS, PU Požarevac, PS Veliko Gradište Ku 1579/13 od 12.11.2013. godine, vidljivo je da je prepoznavanje lica koja su pokazana i to VV, GG, AA i DD obavila građanin, oštećena BB a kom prepoznavanju je prisustvovao pored ovlašćenog službenog lica MUP-a RS i javni tužilac Ljubiša Vasić, koji su zajedno sa licem koje vrši prepoznavanje i zapisničarem Zoranom Mijajlovićem isti bez primedbi potpisali. Pre prepoznavanja oštećena je dala detaljan opis lica, a nakon toga izvršila prepoznavanjem sa 100% sigurnosti prepoznala okrivljenu, opisujući više detalja po kojima je izvršila prepoznavanje. Stoga je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovaj zapisnik sačinjen u svemu u skladu sa odredbom člana 100. i odredbom člana 90. ZKP i na ovom dokazu – zapisniku o prepoznavanju MUP-a RS, PU Požarevac, PS Veliko Gradište Ku 1579/13 od 12.11.2013. godine, presuda se može zasnivati.

Pored toga, branilac okrivljene u zahevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela koje branilac u zahtevu pogrešno označio kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica koje nije predmet ovog krivičnog postupka, već krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 206. KZ propisano je da krivično delo razbojništvo čini onaj koji upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Prema zakonskom opisu ovog krivičnog dela razbojništvo je složeno krivično delo koje se sastoji od krivičnog dela prinude i krivičnog dela krađe, tako da prinuda izvršena primenom sile ili pretnje neposrednim napadom na život ili telo predstavlja sredstvo oduzimanja pokretne stvari u nameri da izvršilac njenim prisvajanjem pribavi sebi ili drugom protivpravnu imovinsku korist koja se može izvršiti isključivo sa direktnim umišljajem.

Shodno citiranoj odredbi člana 206. stav 1. KZ i datom tumačenju iste, po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljena AA kritičnom prilikom prema oštećenoj BB primenila silu kako bi od iste oduzela tuđe pokretne stvari bliže opisane u izreci pravnosnažne presude dakle, po nalaženju ovoga suda, a suprotno navodu iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, delo za koje je okrivljena oglašena krivom, a kako je to opisano u izreci pravnosnažne presude sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljene da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Navodima iz zahteva branioca okrivljene da je odluka o krivičnoj sankciji nezakonita ukazivanjem da sud nije pravilno cenio činjenicu da je okrivljena nakon ''navodnog'' izvršenja krivičnog dela doživela dva srčana udara, da se radi o osobi sa veoma opasnom kardiovaskularnom bolešću i da je majka četvoro dece od kojih su tri maloletna, da okrivljena nije osuđivana, da je bila primeran i uzoran član društva i da se ovako izrečenom kaznom svrha kažnjavanja ne bi ostvarila već bi ista dovela do onemogućavanja kontakta okrivljene sa svojom preostalom decom sa kojom ne živi u zajednici, a da bi takođe izdržavanje dece bilo ugroženo sve vreme dok se okrivljena nalazi na izdržavanju kazne, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povreda odredbe člana 441. staѕv 1. ZKP na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA ukazuje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA nije upuštao.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                        Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić