U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog Koncerna za proizvodnju i promet konditorskih proizvoda „BB“ ..., čiji je punomoćnik Ivan Todorović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanja na rad i naknade štete po tužbi i isplate po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4936/14 od 13.10.2015. godine, u sednici održanoj 15.12.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4936/14 od 13.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 151/10 od 15.09.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi prema tuženom da je tužilji nezakonito prestao radni odnos po rešenju tuženog broj .../... od 07.03.2008. godine, te da se navedeno rešenje poništi i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na posao i tužilji nadoknadi izgubljene zarade počev od 07.03.2008. godine do dana reintegracije u radni odnos i to mesečno po 30.000,00 dinara sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i pripadajućim zateznim kamatama počev od dana dospeća svake izostale rate pa sve do isplate; stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se obaveže tužilja da isplati tuženom 233.182,01 dinara sa kamatom po stopi određenoj Zakonom o visini stope zatezne kamate obračunate od 24.04.2008. godine do konačne isplate i iznos od 30.844,07 dinara sa kamatom po stopi određenoj Zakonom o visini stope zatezne kamate obračunatoj od 21.04.2008. godine pa do isplate; stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 265.915,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4936/14 od 13.10.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P1 151/10 od 15.09.2014. godine u stavovima prvom i drugom izreke; stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Požarevcu P1 151/10 od 15.09.2014. godine i predmet je u ukinutom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2, 6, 8, 10. i 11. Zakona o parničnom postupku, bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), na čiju primenu upućuje član 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti i na koju se ukazuje u reviziji, obzirom da je u ovoj parnici odlučeno o zahtevu koji spada u sudsku nadležnost po članu 16. Zakona o parničnom postupku. Osim toga, u postupku nisu učinjene ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 6, 8, 10. i 11. Zakona o parničnom postupku na koje se ukazuje u reviziji, kao ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku učinjena pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja se kod tuženog zaposlila 1998. godine na radnom mestu pakerke Rešenjem Republičkog fonda PIO od 25.03.2003. godine tužilji je utvrđena preostala radna sposobnost i pravo na raspoređivanje sa punim radnim vremenom na drugom odgovarajućem poslu gde neće biti izložena povišenim koncentracijama respiratorne štetnosti iritanasa, pa je ugovorom o radu od 30.03.2007. godine, tužilja raspoređena da kod tuženog obavlja poslove higijeničara u RJ …. Zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog, ukinuto je radno mesto na kome je tužilja radila, a ovi poslovi su dodeljeni Agenciji koja obavlja poslove higijene u proizvodnji, kao i poslove održavanja higijene prostora u kome tužilja, prema preostaloj zdravstvenoj sposobnosti, nije bila u mogućnosti da obavlja. Rešenjem tuženog od 07.03.2008. godine, tužilji je prestao radni odnos zbog tehnoloških i organizacionih promena, smanjenja broja izvršilaca i ukidanja pojedinih radnih mesta, a tuženi nije mogao tužilji da obezbedi premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, rad sa skraćenim radnim vremenom, kao i druga prava u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. U vreme otkaza ugovora o radu tužilji, kod tuženog su postojala tri slobodna radna mesta i to radno mesto vođe linije, radno mesto rukovaoca kupatila i uljatora i radno mesto laboratorijskog tehničara – kontrolora, za koja je predviđen četvrti stepen stručne spreme koji ima tužilja. Veštačenjem od strane sudskog veštaka medicinske struke – specijaliste medicine rada utvrđeno je da tužilja ne može da obavlja poslove radnog mesta vođe linije i rukovaoca kupatila i uljatora, jer su oba radna mesta u proizvodnji i u toku rada se dolazi u kontakt sa štetnim materijama i iritansima koji isparavaju koji štetno deluju na zdravlje tužilje. Osim toga, tužilja ne može da obavlja ni poslove radnog mesta laboratorijskog tehničara – kontrolora, jer nije sposobna da obavlja poslove vezane za pripremu uzoraka, rastvora, da vrši fizičko- hemijske analize sirovina, gotovih proizvoda i poluproizvoda, te da bi u vezi ovog radnog mesta mogla da obavlja samo deo poslova vezanih za administrativni rad. Pre otkaza ugovora o radu tužilji je isplaćena otpremnina kao i svi prihodi stečeni radom i u vezi rada. Tuženi nije bio u obavezi da donosi program rešavanja viška zaposlenih.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilji zakonito prestao radni odnos, obzirom da je radno mesto na kojem je radila ukinuto i da nije mogla da bude raspoređena na preostala radna mesta u skladu sa svojom stručnom spremom i radnom sposobnošću.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilja ima zdravstvene smetnje takve prirode zbog kojih ne može da obavlja poslove na kojima bi bila izložena povišenim koncentracijama respiratorne štetnosti iritanasa. Imajući u vidu delatnost kojom se tuženi bavi – proizvodnja prehrambenih proizvoda u kojima postoji prisustvo materija sa nepovoljnim dejstvom na zdravstveno stanje tužilje, tužilja je bila raspoređena na radno mesto higijeničara van procesa proizvodnje. Usled tehnoloških i organizacionih promena kod tuženog prestala je potreba za ovim radnim mestom i novom sistematizacijom ukinuto, a ovi poslovi su dodeljeni agenciji koja održava higijenu celokupnog poslovnog prostora tuženog. Tužilja nije mogla da bude raspoređena na preostala tri radna mesta obzirom da na ovim radnim mestima postoji prisustvo materije koje nepovoljno deluju na zdravstveno stanje tužilje. Tužilja ukazuje da je mogla da bude raspoređena na radno mesto laboratorijski tehničar – kontrolor i da na tom radnom mestu obavlja samo administrativne poslove, bez kontakta sa štetnim materijama. Međutim, raspoređivanje na određeno radno mesto podrazumeva da zaposleni obavlja sve poslove koji su u opisu radnog mesta, a ne deo poslova koji može da obavlja obzirom na svoje zdravstveno stanje. Tužilja nije mogla da bude raspoređena na radno mesto laboratorijski tehničar – kontrolor, u smislu člana 81. stav 2. Zakona o radu, jer bi obavljanje tih poslova izazvalo pogoršanje njenog zdravstvenog stanja imajući u vidu da bi bila u kontaktu sa proizvodima i rastvorima koji štetno utiču na zdravlje tužilje. Obzirom da aktom o sistematizaciji i organizaciji poslova ne postoji radno mesto koje odgovara zdravstvenim sposobnostima zaposlenog, poslodavac ima pravo da zaposlenog proglasi viškom.

Imajući u vidu da je radno mesto na kojem je tužilja radila ukinuto, a da tuženi nema slobodna radna mesta na koja bi rasporedio tužilju u smislu člana 101. stav 1. Zakona o radu, ceneći njenu preostalu radnu sposobnost, otkaz ugovora o radu donet je u skladu sa odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu, jer je za radom tužilje prestala potreba, a tuženi je pre otkaza ugovora o radu tužilji isplatio otpremninu. Kako je tužilji zakonito prestao radni odnos, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. i 2. i tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad, kao i da joj naknadi štetu zbog nezakonitog otkaza.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić