U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, iz ..., koje zastupa Asani Hava, advokat iz ..., protiv tuženog „VV“ za proizvodnju i promet živine i živinarskih proizvoda, sa sedištem u ..., koje zastupaju Branko Jovičić i Milan Petrović, advokati iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4881/13 od 27.08.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 22.12.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4881/13 od 27.08.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu P 29/09 od 09.03.2009. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 30.04.2009. godine, obavezana je tužena “GG“ iz ... da tužiocima isplati iznos od 36.300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.08.2008. godine do konačne isplate i iznos od 1.039.523,60 dinara na ime naknade troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.03.2009. godine pa do isplate. Istom presudom odbijen je predlog tuženog radi ponavljanja postupka u ovoj pravnoj stvari.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4881/13 od 27.08.2014. godine potvrđena je navedena prvostepena presuda u delu odluke o odbijanju predloga tuženog za ponavljanje postupka i ukinuta je u preostalom delu. Istom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi „GG“ iz ..., čiji je pravni sledbenik „VV“ obaveže da tužiocima isplati iznos od 36.300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.02.2008. godine pa do isplate. Obavezan je tuženi da tužiocima isplati 517.643,60 dinara na ime naknade troškova prvostepenog postupka, obavezani su tužioci da tuženom isplate 333.500,00 dinara na ime troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odbijajućem delu tužbenog zahteva blagovremeno su izjavili reviziju tužioci zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04. 111/09, 53/13), koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...) i nalazi da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku pred drugostepenim sudom nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Pobijana odluka je jasna, potpuna i neprotivurečna. Sadrži razloge o odlučnim činjenicama. Nisu od značaja ni navodi revizije da tužiocima nije uručen podnesak tuženog od 25.02.2014. godine o čemu su saznali tek na ročištu 27.08.2014. godine. Navedeni podnesak je bio predmet raspravljanja na ročištu pred drugostepenim sudom 27.08.2014. godine na kome su odbijeni predlozi tuženog sadržani u podnesku. Punomoćnik tužilaca i drugotužilja koji su prisustvovali raspravi, nisu osporili prijem navedenog podneska, nisu tražili njegovo uručenje na ročištu, niti dodatni rok za raspravljanje po istom. Sa izloženog, a imajući u vidu i odbijanje predloga za izvođenje dokaza iz navedenog podneska, tužiocima nije uskraćena mogućnost raspravljanja pred sudom i nema ukazane bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Neosnovano se revizijom ukazuje na predlog tužilaca da tuženi priloži svu dokumentaciju, koja se kod njega nalazi o inkubatorskoj stanici tužioca, jer se u žalbi i na raspravi pred drugostepenim sudom mogu iznositi samo konkretni novi dokazi pod uslovima iz člana 359. Zakona o parničnom postupku. Takođe, suprotno navodima revizije drugostepeni sud je pravilno primenio navedene odredbe i kod ocene podobnosti pismenih dokaza tužilaca priloženih uz žalbu i naknadno predloženih, jer okolnosti iz 2005. godine ne čine opravdan razlog za nedostavljanje pismenih dokaza tužilaca do donošenja prvostepene presude 09.03.2009. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bračni drugovi i suvlasnici nepokretnosti u ..., u ulici ... broj ..., koju čini porodična stambena zgrada i pomoćni objekat u dvorišnom delu placa. Tužilac je do 1995. godine bio zaposlen u ..., a od 1992. godine otvorio je i samostalnu zanatsku radnju za izradu grejalica, koju je zatvorio 1993. godine, ali je nastavio u njoj da obavlja bravarsko-limarske poslove za „GG“ čiji vlasnik je bio rođak tužioca, DD. Tužilac je za navedene poslove koristio pomoćni objekat u dvorištu porodične kuće u ..., a za izvedene radove je isplaćivan u kešu. Tužilac se 1995. godine zaposlio u „GG“ i nastavio rad istovremeno u radionici u kojoj je radilo 10-tak ljudi. Tokom 1996. – 1997. godine između tužioca i DD je dogovoreno preseljenje radionice tužioca u ulicu ... ... u ..., kako bi se u dvorištu tužilaca na mestu radionice formirala inkubatorska stanica. Radovi na stanici su plaćani „na crno“, a inkubatori su dopremljeni u odsustvu tužilaca. Rad u stanici je započeo 01.01.1999. godine. Opremu je platila „GG“, čiji je većinski vlasnik tada bio DD. Zaposleni radnici su plaćani „na crno“. Inkubatorska stanica se sastojala od više prostorija sa sanitarnim čvorom i kancelarijom, imala je osam inkubatorskih jedinica kapaciteta 12.000 priplodnih jaja sa dva izlazišta pojedinačnog kapaciteta 16.000 jaja. Radionica tužioca je 2001. godine preseljena u prostorije „ĐĐ“, a posao u radionici je vodio tužilac kao zaposleni „GG“. 2005. godine je osnovano novo privredno društvo „EE“ čiji direktor i suvlasnik je bio tužilac sa 5 %, dok je drugi suvlasnik bila „GG“.

Zdravstveno stanje tužioca se pogoršalo 2005. godine, a DD je teško oboleo 2006. godine i preminuo 27.07.2007. godine. Nakon njegove smrti poremećeni su odnosi tužilaca i porodice DD. Tokom 2011. godine tužilac je izbacio inkubatorsku stanicu sa opremom kao amortizovane na đubrište.

O regulisanju međusobnih prava i obaveza vezanih za inkubatorsku stanicu i proizvodnju u njoj nema pisanog sporazuma, niti drugih pisanih dokaza. Dnevnik inkubiranja i ostala dokumentacija glase na „GG“, a tužba je podneta nakon smrti DD. Privredno društvo „GG“ je prestalo da postoji usled statusne promene spajanja uz pripajanje kada je pripojeno privrednom društvu „VV“ , na koje je preneta celokupna imovina kao i obaveze pripojenog društva.

Na činjenično stanje, utvrđeno na raspravi pred drugostepenim sudom, pravilno je pobijanom odlukom ocenjeno da tužioci nisu dokazali postojanje sporazuma o preseljenju i predaji radionice tužioca u vlasništvo „GG“ u zamenu za opremanje inkubatorske stanice u istoj vrednosti i dogovor o uslužnom obavljanju inkubiranja jaja za „GG“, usled čega je pravilnom primenom materijalnog prava odbijen tužbeni zahtev za isplatu naknade za korišćenje inkubatorske stanice u dvorištu porodične kuće tužilaca u periodu od 01.01.1999. do 19.02.2008. godine. Radi se o dugu iz poslovanja višegodišnjeg trajanja sa pravnim licem, nepotkrepljenog pisanim dokazima sa potraživanjem koje se pretežno odnosi na period za života DD kada tužilac nije tražio sudsku zaštitu. Sadržina dužničko-poverilačkog odnosa, postojanje i visina duga moraju biti zasnovani na nesumnjivim dokazima kao i veštačenje kome osnovica ne može biti isključivo nedosledni iskaz stranke.

U prethodnom delu parnice tužiocima je po ranijoj prvostepenoj presudi dosuđena naknada za korišćenje nepokretnosti, dela dvorišta od strane tuženog za potrebe inkubatorske stanice. Međutim, u nastavku spora u pravilno sprovedenom postupku, pravilno je ocenjeno da nema zakonskih uslova za dosuđenje dodatnog iznosa na ime naknade za rad inkubatorske stanice. Razloge koje je za navedenu odluku naveo apelacioni sud kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i Vrhovni kasacioni sud u celini. Daljim obrazlaganjem presude, kojom se revizija odbija, ne bi se postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 405. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić